Crna Gora ušla u zonu kršenja Ustava i zakona: Nema dogovora oko Vlade, ali ni Skupštine

Crnogorski parlament je ušao u zonu kršenja Ustava i zakona i neizvesno je kada će iz nje izaći, jer se po prvi put u političkoj istoriji Crne Gore dešava da je izbor Vlade uslovljen izborom predsednika Skupštine i obrnuto, pisse danas portal podgoričkog Dana.

Nespojivost funkcija

Iako su vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori održani su 11. juna, Vlada još uvek nije formirana. Proces formiranja Vlade, prema zakonu, može da traje do 10. novembra ali nije završena  konstitutivna sednica Skupštine i nije izabran predsednik parlamenta, iako je već dogovoreno da to bude lider Demokrata Aleksa Bečić.

Brojni poslanici podnose ostavke zbog nespojivosti funkcija jer bi se u suprotnom našli na udaru zakona.U skladu sa članovima 12 i 13 Zakona o sprečavanju korupcije, poslanici koji već vrše neku javnu funkciju imaju obavezu da u roku od 30 dana podnesu ostavke na jednu od funkcija koje obavljaju. Ti rokovi su odavno istekli i neki poslanici su sada u sukobu sa zakonom.

Jedan dopis otklonio svaku sumnju: Da li Abazović krši zakon ako je istovremeno i poslanik i premijer?

U partijama koje će konstituisati buduću vladu misle da će mnogo toga za njih odraditi i opozicija. Tako se već govori da će za nedostajućeg sudiju Ustavnog suda, Sudski i Tužilački savet, te za tzv. evropske zakone glasati i bivši DF, URA ili DP...

Iz Agencije za sprečavanje korupcije su saopštili da će, na temelju svojih zakonskih ovlašćenja, pokretati postupke protiv svih poslanika iz aktuelnog saziva Skupštine koji ne izvrše svoju zakonsku dužnost.

Ni oni koji su podneli ostavke nisu završili posao. Naime, Državna izborna komisija treba da obavesti Administrativni odbor Skupštine o poslanicima koji zamenjuju stranačke kolege koje su podnele ostavke. Administrativni odbor, međutim, nije izabran. To znači da će poslanici koji su podneli ostavke morati da dođu na plenum na kojem se bira Administrativni odbor da glasaju, pa tek onda da im budu konstatovane ostavke. Međutim, samim dolaskom na plenum krše zakon, navodi se u analizi Dana.

I to, napominju, nije sve jer izgleda da se ulazi i u zonu kršenja Ustava.

Vanredna i redovna zasedanja Skupštine i izbor predsednika 

Član 90 Ustava Crne Gore precizira da Skupština radi na redovnim i vanrednim zasedanjima.

"Redovno zasedanje održava se dva puta godišnje. Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu i traje do kraja jula, a drugo prvog radnog dana u oktobru i traje do kraja decembra – piše u članu 90", navodi portal.

Dodaju da je situacija sada takva da nema ko da zakaže redovno zasedanje, koje treba da počne 2. oktobra, pošto je prvi dan oktobra nedelja. To treba da uradi predsednik parlamenta, ali je u ovom trenutku neizvesno kada che on biti izabran.

Televizija Vijesti je objavila ranije nezvaničnu informaciju da je lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić saopštio svojim stranačkim kolegama da neće dozvoliti da presudan glas za izbor predsednika Skupštine obezbedi bilo ko sa liste koju je predvodila Demokratska partija socijalista, jer je to, kako je istakao, politika koja je poražena na izborima.  

Aludirajući na poslanika Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmeda Zenku, Bečić je, prema informacijama TV Vijesti, naglasio da ne želi da veruje da je moguće da od bilo kojeg poslanika sa liste koju je predvodio DPS zavisi parlamentarna većina ili izvršna vlast.

Zbog svega ovoga, konstatuje se u analizi Dana, neko mora shvatiti da je ipak "šećer u vodu" i da dolazi do totalnog institucionalnog kolapsa, pa čak i do toga da zbog nefunkcionisanja parlamenta predsednik može da raspusti 28. saziv Skupštine i raspiše nove izbore. 

U ovom trenutku je jasno da bez Alekse Bečića kao predsednika parlamenta nema ni Milojka Spajića kao predsednika Vlade, zakljuccuje se u analizi.