Crnogorski turizam na prekretnici: Stotine hotela na prodaju iz samo jednog razloga

Više stotina turističkih objekata, odnosno hotela, apartmana, vila i sličnih objekata širom Crne Gore oglašeno je na prodaju, prema podacima sa sajtova za prodaju nekretnina. 

Više od 500 hotela na prodaju

Ovi podaci zabrinuli su nadležne, s obzirom na to da je turziam glavna privredna grana koja donosi najveće prihode u toj zemlji, preneo je crnogorski Investitor. 

Većina ovih hotela prodaje se na primorju, a njihova cena varira između par stotina hiljada evra, pa do nekoliko miliona.

“Prema podacima kojim raspolažem, u Crnoj Gori postoji oko 500 hotela i verovatno su neki od ponuđenih hotela na oglasima duplirani. Kod nas dominiraju mali hoteli, i ne čude me ponude za prodaju tih objekata, jer imamo velikih problema već duže vreme sa upravljanjem objektima, koji se iz godine u godinu uvećavaju”, rekao je dekan Fakulteta za biznis i turizam u Budvi Rade Ratković.

Kako dekan navodi, već duže od tri decenije, omogućili su gradnju sekundarnog stanovanja, odnosno u crnogorskoj turističkoj strukturi, veliki hoteli čine svega 10 odsto.

"Sve ostalo su takozvani individualni i privatni smeštaj, a najviše je apartmana, odnosno stanova i kuća, što je potpuno pogrešna turistička i urbanistička politika. Dakle, 90 odsto nekvalitetnog smeštaja diktira kvalitet turizma i zato naš turistički proizvod polako gubi kvalitet", ističe Ratković.

Loše rukovođenje i nerentabilnost

Kao jedan od gradova u kojem je primetan značajan broj hotelskih kapaciteta koji je na prodaju, ističe se Herceg Novi, gde je 45 hotela na prodaju. 

U Kotoru je oglašeno čak 36 ovakvih objekata, dok je u Tivtu oglašeno 28. 

Čak 51 objekat prodaje se u Budvi, dok je u Baru i Ulcinju na prodaju oglašeno 105, odnosno 25 turističkih objekata. 

Ovo je, čini se, posledica višedecenijskog okretanja primorskog regiona turizmu i porastu gradnje apartmanskih objekata. 

Ratković ističe da zbog svih ovih okolnosti nije ni čudo što se poslodavci odlučuju na prodaju svojih kapaciteta, jer ne mogu da posluju rentabilno.

“Mi smo samo 2021. godine imali oko 50 miliona gubitaka, a to je dovelo do nezadovoljstva radnika, manjih plata, a ni poslodavci im nisu mogli garantovati velike plate, upravo zbog gubitaka”, kaže Ratković.

Pored velikog broja oglasa za prodaju, nije optimista da će biti značajnijeg interesovanja za kupovinu tih objekata dodao je on.