Đukić: Hrvatska usporava proces ekshumacije i identifikacije žrtava 'Oluje'

Proces ekshumacije i identifikacije žrtava hrvatske vojne akcije "Oluja" od početka je bio veoma usporen, jer se to pitanje u Hrvatskoj politizuje, izjavila je danas predsednica Udruženja porodica "Suza" Dragana Đukić.

"Iz godinu u godinu sve manje ima identifikovanih lica, dakle sve manje je rezultata. Porodice su učinile sve što su mogle, prijavile su nestanak, dale su krv za DNK analizu, i ostaje im da čekaju. Za nove ekshumacije i identifikacije preostaje nada da će se dogoditi", objasnila je Đukić na konferenciji povodom godišnjice obeležavanja "Oluje".

Ona je dodala je da je Hrvatska i dalje jedina zemlja u regionu koja ima poznata registrovana grobna mesta od strane Haškog tribunala, koja ne spori, ali ih ne rešava.

"Sa pravom se pitamo da li će doći na red skrivene lokacije i kako da verujemo da se one istražuju kada se ne rešavaju poznate. Na institutima za sudsku medicinu se nalaze posmrtni ostaci oko 900 tela za koje se godinama ne vrši identifikacija. Razni izgovori postoje kao i pitanje zašto ne dolazi do poklapanje koštanih i krvnih uzoraka. Porodice su umorne od čekanja i za njih nisu prihvatljivi nikakvi izgovori", navela je Đukić.

Đukić je naglasila da su u regionu različiti pogledi na dešavanja iz devedesetih koji utiču na nespremnost za suočavanjem sa prošlošću, što ne doprinosi pomirenju i bržem rešavanju sudbina nestalih lica.

Prema njenim rečima, nema optuženih za počinjene zločine nad Srbima, a kazne koje su izrečene presudama nisu adekvatne.

"Neke porodice koje su ušle u sudske procese sa Hrvatskom nisu dovoljno pravno zaštićene pa plaćaju visoke takse, gube sporove i ukoliko ne plate troškove preti im se oduzimanjem imovine. Većina zbog toga ne sme više ni da kroči u Hrvatsku", objasnila je Đukić.

Istoričar Milan Gulić je rekao da su četvrtog, petog i šestog avgusta 1995. godine područja Severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije poslednji put izgledala onako kako su izgledala vekovima do tada.

"To je da su bili krajevi kada je srpsko stanovništvo činilo značajnu većinu, to su bili poslednji dani kada su mnogi Krajišnici videli svoj zavičaj, to su bili poslednji dani kada su mnogi ljudi poslednji put viđeni živi i videli dan", ukazao je Gulić.

Podsetio je da se prilikom operacije "Oluja" više stotina hrvatskih vojnika uz podršku armije BiH ustremilo na zapadni deo Republike Srpske Krajine.

"Ta operacija dovela je do jednog od najvećih etničkih čišćenja do tada u Evropi nakon Drugog svetskog rata. To je po zahvatu bila jedna od najvećih vojnih operacija u svim ratovima koji su pratili raspad socijalističke Jugoslavije", rekao je Gulić.

Kako je naveo, oko 2.000 ljudi ubijeno je u danima nakon vojne operacije "Oluja".

"Ono što se desilo u nedeljama kasnije od Oluje, bilo je beskrajno kršenje svih običaja ratova i užasni ratni zločin nad civilnim stanovništvom i nad ratnim zarobljenicima", ukazao je Gulić.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović istakao je da su najteže posledice sukoba na prostoru bivše Jugoslavije nerasvetljena sudbina još 9.784 osobe .

"Od toga po evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1.926 su i dalje lica koja se koja se vode kao nestala u Hrvatskoj", naveo je Odalović.

On je rekao da je insistirano na zajedničkom radu svih nadležnih tela za traženje nestalih, punoj koordinaciji i transparentnosti procesa i dodao da u poslednjih par godina ima sve manje razumevanja i sve manje pristajanja od strane Hrvatske.

"Ovaj prostor gde su Srbi stradali, gde se ovakav pogrom desio, u Hrvatskoj su četiri oblasti bile pod zaštitom Ujedinjenih nacija (UN). Na prostoru KiM kada je došla međunarodna misija počeo je pogrom, to je nešto što ne smemo da zaboravimo, ne da bismo vodili ratove sa UN-om ili onima koji su se predstavljali mirovnjacima, nego da ne ćutimo pred tom činjenicom", objasnio je Odalović.

Zamenica komesarke za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović rekla je da izbeglice nisu uspele da se vrate u Hrvatsku, kao i da postoje problemi sa neisplaćenim penzijama, obnovom imovine.

"Čak i sada kada smo kroz regionalni program imali obavezu da proverimo šta je sa obnovljenom imovinom često smo od Hrvatske dobijali izveštaj da obnovljenoj imovini ne može da se priđe jer nema puta. Čak i to što je rađeno nije bilo sa namerom da se tamo neko vrati", objasnila je ona.

Radmila Krstić, ćerka ubijenog Petra Boromise koji se još uvek vodi kao nestao, navela je da je njen otac zarobljen 5. avgusta 1995. godine prilikom proboja na Suvoj Međi od strane armije BiH i mučen zajedno sa još tri lica.

"Postoje snimci gde se jasno vide i počinioci zločina. Od samog događaja znamo gde su ostala tela naših najmilijih. Danas se navršava 28 godina od tog događaja koliko traje borba naših porodica da ih dostojno sahranimo. Ovo je primer gde su poznate sve činjenice, a nema dobre volje da se reši slučaj samo zato što su ovo srpske žrtve", istakla je Krstić.