Evropa po cenu identiteta: UNA pita - da li Crna Gora gura srpski jezik na marginu zarad ulaska u EU?

Identitetska pitanja ponovo tresu Crnu Goru i to, slučajno ili ne, u trenutku kada ta zemlja ostvaruje napredak u evropskim integracijama. Ovog puta prašina se diže oko statusa srpskog jezika koji, iako najzastupljeniji, ni najavljenim ustavnim promenama, neće dobiti status službenog. 

Da li je za približavanje Podgorice Briselu neophodno i udaljavanje od nacionalnog identiteta Srba?

Zeleno svetlo za izmene Ustava u Crnoj Gori: Poslanici izglasali pokretanje procedure

Knežević poručio Spajiću: Nema ustavnih promena bez statusa srpskog jezika

Ustavne promene kao presudan korak bliže Briselu, već danima su u crnogorskoj skupštini glavna, ako ne i jedina tema. Uz posredovanje evropskih predstavnika, vlast i deo opozicije konačno su postigli dogovor oko izmenjenih odredbi. One se odnose na pravosuđe i druge reforme, a ne na pitanja identiteta.

"Crna Gora zaista više nema vremena ni prostora da rizikuje svoju izvesnu evropsku perspektivu. Da bi postala članica Evropske unije na tom putu postoje određene preporuke i zahtevi prema Skupštini, ali i drugim nosiocima vlasti u Crnoj Gori. Moramo da pokažemo da imamo snagu i slogu, moramo da prihvatimo ustavne promene", kaže za UNU predsednik crnogorskog parlamenta i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić.

Iste ne podržavaju predstavnici Demokratske narodne partije Crne Gore. Smatraju da je, pod briselskim izgovorom, neopravdano izostavljena odredba kojom se srpski jezik izjednačava sa službenim odnosno crnogorskim. 

Podsećaju da su rezultati popisa pokazali da je za 43 odsto stanovništva srpski jezik - maternji, a crnogorski za oko 34 procenta.

"Nigde u Evropskoj uniji se ne traži od nas da se odreknemo svog identiteta, da se odreknemo srpskog jezika. Gotovo je neverovatno da ovaj Ustav koji je donesen 2007. godine, tada nije glasao nijedan srpski poslanik, a da će sada značajan broj srpskih poslanika iz različitih stranačkih struktura glasati za ustavne izmene u kojima nema srpskog jezika pod objašnjenjem da sada nije vreme za to", rekao  je za UNU predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore Milan Knežević.

Nije vreme ni za isuviše ekstremne stavove, ocenjuje istoričar Nebojša Damjanović, posebno zbog toga što aktuelni trenutak, kako kaže, nije momenat odluke.

"Razumem brigu ljudi u Crnoj Gori koji bi hteli da se naglasi da je srpski jezik najrasprostranjeniji u Crnoj Gori, da treba da dobije i svoje ustavno priznanje, međutim, ne bi trebalo da zaboravljamo da, nažalost, srpski jezik nema taj status državnog jezika već ga ima, imenovali su ga, crnogorski. Dakle, odluke su davno donošene od 1945. godine pa do novijeg doba", kaže istoričar Nebojša Damjanović.

U kojem su, dodaje naš sagovornik, generacije naučene da drugačije misle i da se drugačije izjašnjavaju. Zbog toga se, zaključuje, mnogima čini da ako odustanu od imenovanja jezika kao crnogorskog, istovremeno poništavaju državnu nezavisnost što je, kaže, pogrešno jer državno-pravno pitanje treba posmatrati kao odvojeno od jezičkog.

Komšijama raste životni standard: Prosečna neto plata u Crnoj Gori porasla na 1.033 evra

Milion evra za dojavu: Crna Gora pojačava borbu protiv organizovanog kriminala