Hrvati ne odustaju: Uprkos protivljenju Dvora na Uni i Srpske odlaganje nuklearnog otpada počinje 2026.

Tokom 2025. godine planira se početak izgradnje Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada u bivšoj kasarni Čerkezovac na Trgovskoj gori u opštini Dvor, a početak rada centra predviđen je za 2026. godinu.

Početak rada centra za odlaganje predviđen za 2026.

"Dosadašnji istražni radovi i merenja na lokaciji ne ukazuju na moguće negativno rešenje u studiji uticaja na životnu okolinu, ali kao konačnu potvrdu prikladnosti lokacije Čerkezovac za Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada pričekaćemo analizu i interpretaciju sprovedenih istraživanja u sklopu studije, čiji rezultati će biti javno dostupni", rečeno je Hini u Ministarstvu privrede i održivog razvoja.

Studija će, ističu, propisati mere zaštite životne okoline kojima se sprečavaju negativni uticaji prilikom rada skladišta radioaktivnoga otpada.  

U toku je izrada bezbednosnih analiza i idejnog projekta za potrebe dobijanja lokacijske dozvole, a ministarstvu je predan zahtev za određivanje sadržaja studije uticaja na životnu okolinu. 

Tokom marta sproveden je javni postupak određivanja sadržaja studije uticaja na životnu okolinu, koji uključuje prikupljanje mišljenja i komentara javnosti i nadležnih tela Hrvatske i BiH.

U Ministarstvu je u toku analiza primljenih mišljenja, početak izgradnje centra planiraju tokom 2025. dok je planirani početak rada predviđen za 2026. godinu.

Na lokaciji su završeni istražni radovi i određivanje nultog stanja radioaktivnosti u životnoj okolini, u sklopu kojeg je postavljena merna stanica za merenje ambijentalne brzine doze. 

Osiguran je i prenos podataka u realnom vremenu Seizmološkoj službi u Zagrebu i Republičkom hidrometeorološkom servisu u Banjaluci.

No, Ministarstvo upozorava kako se "nakon sastanaka sa BiH može zaključiti da ne postoji niti najmanja spremnost za dokazivanje da projekt neće imati uticaja na životnu okolinu, bez obzira što svi stručni argumenti, kao i preliminarni rezultati istražnih radova, ukazuju da ne postoji prekogranični uticaj tokom redovnog pogona skladišta". 

Hrvatski premijer Andrej Plenković je 20. juna na zajedničkoj sjednici hrvatske Vlade i Veća ministara BiH poručio da će Hrvatska primeniti najviše bezbednosne standarde pri izgradnji mesta za odlaganje radioaktivnog otpada.

Lokacija je na "brdovitom, nenaseljenom području na kojem bi se skladištio nizak i srednji radioaktivni otpad iz NE Krško", rekao je Plenković. 
Ustvrdio je da se radi o otpadu "koji vrlo malo zrači", poput zaštitne odeće, rukavica, krpa i sl, a neće se skladištiti istrošeno nuklearno gorivo, koje pripada visokom radioaktivnom otpadu. 

Uprkos protivljenju Srpske i hrvatske opštine Dvor na Uni

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac iz redova SNSD-a najavio je da će tražiti podršku EU-a za pronalazak nove lokacije. 

Košarac smatra da je lokacija neprihvatljiva jer će ugroziti zdravlje obližnjeg stanovništva, te je pozvao da se nađe treća lokacija. 

On je rekao da ekspertski tim BiH "nije zadovoljan protokom informacija sa hrvatske strane", a da Slovenija i Mađarska podržavaju bosansko-hercegovačke napore. 

Košarac je, takođe, zatražio sastanak sa visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku EU-a Žozepom Boreljom kako bi izrazio protivljenje nameri Hrvatske da izgradi skladište za odlaganje radioaktivnog otpada na samoj granici sa BiH.

I predsednik Republike Srpske Milorad Dodik optužio je Plenkovića da neistinitim tvrdnjama pokušava da opravda gradnju skladišta za odlaganje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori i poručio da će od rešavanja tog pitanja zavisiti budući odnosi BiH i Hrvatske.

Načelnik opštine Dvor Nikola Arbutina izjavio je Hini da su svi u njegovoj opštini protiv zbrinjavanja radioaktivnog otpada u Dvoru.

"Opštinsko Veće je dva puta reklo da je protiv, građani su rekli da su protiv i ja sam kao načelnik protiv", poručuje Arbutina.