Hrvati u Mostaru u borbi za netoleranciju: Odbijeni nazivi mesta i ulica na ćirilici

Gradsko veće Mostara odbilo je amandman Kluba Srba da se u adresnom registru grada nađe i ćirilica i odlučilo da nazivi naseljenih mesta, ulica i trgova budu isključivo na latinici.

Zamenik predsednika Gradskog veća Mostara Velibor Milivojević predložio je u ime Kluba Srba izmenu odluke tako da nazivi naseljenih mesta, naselja i trgova, kao i 15 ulica u centru grada budu i na ćirilici, ali je za taj amandmano glasalo 16 odbornika, što nije bilo dovoljno da on bude usvojen.

Osim Milivojevića, Nataše Јekić i Vladimira Čabrila, za ćirilicu je glasalo 12 Bošnjaka i nezavisni odbornik Boška Ćavar. S druge strane, svi Hrvati bili su uzdržani i na taj način onemogućili usvajanje amandmana.

"Nažalost, Mostar je juče odbio da izgled tabli na kojim pišu nazivi ulica bude sličan onim u Banjaluci, jedinom gradu u BiH sa nazivima ulica na dva pisma. Amandmanom, u skladu sa Ustavom BiH o pravu na korištenje zvaničnih jezika i pisama i Zakonom o saobraćajnim znacima, na pripremljenu odluku Gradske uprave, tražio sam da bar ulice u užoj gradskoj zoni budu ispisane na dva pisma", rekao je Milivojević, prenela je RTRS.

Dvojica Zemunaca napadnuta u Mostaru: Jedan teško povređen

Obrazlažući amandman Kluba Srba, Milivojević je rekao da u Ustavu Hercegovačko-neretvanskog kantona Zakonom o načinu označavanja i evidentiranja naseljenih mesta, ulica, trgova i kućnih brojeva, članom tri je definisana upotreba jezika i pisma: "Nazivi naseljenih mesta, ulica i trgova ispisuju se u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma".

"Ustavom je takođe definisano, članom šest da su službena pisma u BiH i FBiH latinica i ćirilica. Pravilnikom o saobraćajnim znacima je definisan način ispisa tako da u FBiH prvo bude naziv ispisan latiničnim pismom pa onda ćiriličnim, a u Republici Srpskoj obrnuto...", rekao je između ostalog Milivojević.