Milanović: EU nas tretira kao da smo retardirani

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović kritikovao je Evropsku uniju, koja svoje članice, kako je "uz izvinjenje na izrazu" rekao, tretira "kao da smo retardirani". On je to izjavio podsetivši na pismo potpredsednika Evropske komisije Žozepa Borelja koje je pre mesec uputio dana Zagrebu.

"Borelj je pre mesec dana uputio dopis Hrvatskoj pun laži, u kome nas tretira kao da smo retardirani. Izvinjavam se na izrazu, kao da imamo posebne potrebe. Da bi nam onemogućio da budemo prisutni simbolički u misiji Altea u BiH. Pokušavam da budem pristojan, ali u nekom trenutku moraš reći dosta", rekao je Milanović u Budimpešti.

Pojašnjavajući svoje reči, hrvatski predsednik je rekao da je to kao kada "dete sa teškoćama u razvoju u podne pita majku da li može da izađe napolje, a ona mu kaže ne može jer se sprema mrak".

"Dete prihvati taj odgovor. Hrvatska nije to dete. Ta vrsta odnosa duboko iritira. Danas je to Mađarska, sutra će biti neka veća država koju će biti potrebno dovesti u red. To je bila i Poljska do juče. Danas su oni zbog okolnosti u Ukrajini super. Sutra će ponovno doći na red", rekao je Milanović.

On se osvrnuo i na svoju izjavu o posredničkom ratu koja je izazvala puno reakcija u javnosti nakon što ga je i sam šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pohvalio.

"Kad ja kažem da je to 'proxy war', odnosno posrednički rat u kome je jedina prava žrtva Ukrajina, i da Vašinton i Moskva moraju sesti za sto, onda ja citiram reči aktualnog ukrajinskog ministra odbrane koji je rekao da se ukrajinskom krvi NATO bori protiv Rusije. Ali za to nema sluha. Neću dopustiti da nas pretvore u malog psića u čoporu koji ide samo i laje", rekao je Zoran Milanović na zajedničkoj pres konferenciji sa mađarskom koleginicom Katalin Novak, tokom svoje prve dvodnevne posete Mađarskoj od izbora za predsednika Hrvatske.

'EU će morati da prihvati različitosti koje postoje'

Milanović je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Novak, rekao da je Mađarska, uz Austriju i Nemačku bila jedna od retkih država koje su pomagale Hrvatskoj tokom Domovinskog rata.

Hrvatski predsenik kaže da, dok je bio premijer, u mnogim stvarima se nije slagao sa Viktorom Orbanom, ali da se u mnogim bitnim stvarima jesu slagali i da se slažu i danas. Jedno od tih pitanja je, kako je rekao, pravo država da uređuju svoje poslove i odnose među ljudima na svoj način.

"Po meni, i Hrvatska i Mađarska su jako u okviru tog pravila i evropskih vrednosti koje ne mogu biti iste u svakoj državi", rekao je Milanović.

Povodom ulaska Hrvatske u evrozonu i Šengen, Milanović je rekao da je zvanični Zagreb odabrao evro, ali da nije jednostavna odluka odreći se nacionalne valute zauvek.

"Imam neke dileme, ali odluka je donesena i nema povratka. Ušli smo u Šengen. Ja sam 2015. godine imao puno otvoreniji i liberalniji stav kao premijer, jer sam smatrao da je to bila humanitarna katastrofa koju je trebalo u nekoj meri odraditi i dovesti do kraja, a onda dovesti nova pravila i doslovno granice. Ako treba i fizičke granice. Ono što se dogodilo, ne može se dogoditi dva puta. To poglavlje smo završili", rekao je hrvatski predsednik i dodao:

"Ako EU želi da ide dalje, moraće da prihvati različitosti koje postoje. To će se vrlo brzo dogoditi u nekoj članici većoj od Mađarske na koju se neće moći okomito tretirati, što se trenutno radi Mađarskoj. Vidim to kao ozbiljan problem u ovom trenutku", zaključio je Milanović.