Nobilo: Odbrana Dodika se ne odbija, jer se kroz to suđenje određuje sudbina Bosne i Hercegovine

Ante Nobilo, hrvatski advokat, član tima odbrane predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, odgovorio je na optužbe nekadašnjeg člana predsedništva BiH Ive Komšića i poručio da razbijanje Republike Srpske smenom njenog predsednika nije samo po sebi cilj, već da je suština ko će eksploatisati rudno bogatstvo na teritoriji Srpske.

"Čije je rudno bogatstvo pod zemljom na teritoriji Republike Srpske? Da li pripada Srpskoj ili centralnoj vlasti u Sarajevu? A rude ima, i to u ozbiljnim količinama, uključujući i one koje su u velikoj potražnji. Poenta je ko će eksploatisati ove minerale. Strani gospodari ili domaća vlast? Ovo je suština, a sve ostalo je predstava za mase", naveo je Nobilo.

Sud BiH izrekao kaznu Dodiku i oslobodio Lukića: Ovo su detalji presude

Oglasila se Rusija: Optužujuća presuda Dodiku doneće pogubne posledice po ceo Balkan

U odgovoru na prozivke bivšeg člana Predsedništva BiH Iva Komšića da njegovo prihvatanje odbrane predsednika Srpske Dodika "nije u skladu sa pravnim i moralnim dostojanstvom", Nobilo je istakao da nikada nije čuo ništa gluplje i suprotno civilizacijskim tekovinama.

Poručio je da je odbranu predsednika Dodika prihvatio jer se takav slučaj ne odbija, zato što ima pravni i politički naboj i jer se kroz to određuje sudbina BiH.

"Zato što mrzim zloupotrebu krivičnog zakona u političke svrhe. Zato što je BiH, kao poslednji evropski protektorat, pravno zanimljiva za proučavanje. To ne možete naći nigde drugde. Jer međunarodni pravni mehanizam od Dejtona do danas predstavlja izazov za proučavanje. Jer u pravno uređenim zemljama takvi postupci se više ne vode. Jer sve ovo zajedno stvara mi adrenalin, a to je moje gorivo", istakao je Nobilo, koji u Dodikovom timu odbrane ima ulogu savetnika.

Objašnjavajući zašto BiH ima elemente protektorata i stvarnu ulogu visokog predstavnika, Nobilo je naveo da visoki predstavnik nema zakonodavna ovlaštenja, te da je njegov rad regulisan Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, a da Ustav BiH ne poznaje instituciju visokog predstavnika.

Bivši gradonačelnik Njujorka: Presuda Dodiku je politički progon, udar na ljudska prava i slobodu govora

On je naveo da se zadaci visokog predstavnika opisuju kroz praćenje sprovođenja Sporazuma, učešće na sastancima, blizak kontakt sa strankama (potpisnicima), posredovanje, izveštavanje, koordinaciju aktivnosti civilnih organizacija i agencija.

"Najkontroverzniji deo je koji daje ovlašćenje za izdavanje obavezujućih tumačenja. Međutim, tumačenje propisa ne može stvoriti nove zakonske propise, već samo razjasniti postojeće. Tumačenje treba shvatiti u sudskom smislu, kao određivanje pravog značenja pisanog dokumenta", pojasnio je Nobilo u autorskom tekstu, prenosi Srna.

On je dodao da nigde u Aneksu 10 nisu definisana zakonodavna ovlašćenja visokog predstavnika.

"Visoki predstavnik (OHR) ima funkciju podrške drugima, katalizatora, a ne ovlaštenja da nasilno nameće zakone, jer to svakako ne bi `olakšalo njihove vlastite napore`. Ovaj zaključak je još jači ako se uzme u obzir Ustav BiH, koji je i sam deo Dejtonskog sporazuma, a koji reguliše isključivo pravo Parlamentarne skupštine BiH da donosi zakone", ukazao je Nobilo.

Jedini način da se dođe do Strazbura: "Neophodno je da se Dodik žali da bi proces bio doveden do kraja"

On je dodao da visoki predstavnik, očigledno svestan da mu Dejtonski sporazum ne daje pravni osnov za nametanje zakona, uvodi novu "pravnu osnovu" kroz takozvana bonska ovlašćenja, to jeste zaključke Konferencije za implementaciju mira održane u Bonu 9. i 10. decembra 1997. godine.

"Ovim zaključkom Konferencija je pozdravila nameru visokog predstavnika da donosi obavezujuće odluke kao privremene, kada to smatra potrebnim. Svi zaključci Saveta za sprovođenje mira (PIK) ili same Konferencije su isključivo političke, a ne pravne prirode. Zasnivanje zakonodavne aktivnosti na političkoj odluci uništava međunarodni pravni poredak i uvodi političku snagu umesto međunarodnog prava", naglasio je Nobilo.

On je pojasnio da tekst zaključaka sugeriše da se obavezujuće odluke visokog predstavnika sa karakterom privremenih mera odnose na izvršnu vlast, Predsedništvo ili Savet ministara, ali ne i na zakonodavnu vlast.

"U takozvanim bonskim ovlašćenjima nigd‌e ne navode pravo na donošenje zakona, kako je to kasnije tumačio OHR unutar BiH", istakao je Nobilo.

Skupština Srpske o rušenju ustavnog poretka BiH: Presudom Dodiku izvršen je državni udar

On je podsetio i na stav Venecijanske komisije koja je još 2005. godine navela: "Ukratko, potreba da visoki predstavnik ima široka ovlašćenja je svakako postojala u ranom periodu nakon zaključenja Dejtonskog sporazuma. Međutim, takvo uređenje je suštinski nespojivo sa demokratskim karakterom države i suverenitetom BiH. Što duže postoji, to postaje problematičnije".

Nobilo je naveo da Kristijan Šmit nije legalno izabran za visokog predstavnika, da ga je imenovao Upravni odbor PIK-a, iako to nisu odobrili mnogi članovi PIK-a, a da Savet bezbednosti UN nije doneo takvu odluku, iako u skladu sa Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma, Savet bezbednosti odobrava imenovanje visokog predstavnika.

On je dodao da je uprkos međunarodnom pravu Upravni odbor PIK-a nametnuo Kristijana Šmita za visokog predstavnika.

Napomenuo je da je visoki predstavnik anahronizam, nešto što je trebalo ukinuti tri do pet godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ali da su suprotno tome strane zapadne države, silom politike poznate kao "meka moć", bez ikakvog glasanja građana BiH proširile svoja ovlašćenja izvan Ustava BiH.

Milivojević: Presuda Dodiku ne može se drugačije okvalifikovati nego kao državni udar

"Visoki predstavnik u sadašnjem formatu najveća je prepreka razvoju demokratskih institucija u BiH. Sadašnji visoki predstavnik, kao niko pre njega, svoju funkciju obavlja u stilu kolonijalnih gospodara uz podršku `sluga stranih gospodara`", istakao je Nobilo.

Da bi objasnio dokle je to sve vodilo u sudskom postupku protiv predsednika Srpske, on je naveo da je Tužilaštvo BiH u završnoj reči napisalo da rade na osnovu zakona i uputstava OHR-a, te da ne samo da je šokantno što to rade, nego je još gore što nisu ni svesni da je to protivzakonito, da poništava samu suštinu tužilaštva, koje mora da deluje na osnovu ustava i zakona, a odvojeno od uticaja izvršne vlasti.

"Ovi tužioci toliko dugo rade u Tužilaštvu u BiH koje je u nadležnosti visokog predstavnika da smatraju da je takav rad normalan, legalan. Ovo je samo jedan primer rezultata tridesetogodišnjeg rada visokog predstavnika na funkcionisanju vladavine prava u BiH. Takav rad je poguban za BiH", upozorio je Nobilo.

Dodik: Umesto da se bori da ukine protektorat, BiH se opire da postane normalna zemlja

Perišić za UNU o presudi Dodiku: Izvršen je državni udar i ugrožen mir postignut Dejtonskim sporazumom