Ovo su članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine

Tročlano Predsedništvo Bosne i Hercegovine u naredne četiri godine činiće Željka Cvijanović, Denis Bećirović i Željko Komšić.

03.10.2022. 12:46
  • Podeli:
Predsjednistvo_BiH_zgrada_foto_Armin Durgut_PIXSELL-1664784461814.webp Foto: Armin Durgut/PIXSELL

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini su završeni, a pred Centralnom izbornom komisijom je najveći zadatak da prebroji glasove i saopšti konačne rezultate.

Prema prelimininarnim rezultatima na 86,38 odsto obrađenih glasačkih mesta u Predsedništvo BiH ulaze Željka Cvijanović kao srpski član Predsedništva, Denis Bećirović kao bošnjački član i Željko Komšić kao hrvatski član.

Po mnogo čemu, što se tiče izbora za Predsedništvo BiH ovo su istorijski rezultati.

Željka Cvijanović je odnela ubedljivu pobedu nad Mirkom Šarovićem iz SDS-a i njena prednost od 27 odsto ili 90.000 glasova više bila je presudna da uđe u kolektivno predsedništvo kao prva žena na toj poziciji u savremenoj istoriji Bosne i Hercegovine.  

Potpredsednica SNSD-a i nekadašnji profesor engleskog jezika, na ovu poziciju dolazi sa mesta predsednika Republike Srpske. Iza nje je bogata politička karijera, a majka je dvoje dece.

Željka Cvijanović je bila i prva žena predsednik Republike Srpske kada je po prvi put na tu poziciju došla 2013. godine. Od 2014. godine bila je na mestu prvo premijera Republike Srpske, pa potom od 2018. godine ponovo na mestu predsednice Republike Srpske.

 

Denis Bećirović, kandidat 11 stranaka koje su udružile da skinu sa vlasti, kako to komentarišu sarajevski analitičari, "klan porodice Izetbegović" sa takođe je ubedljivo pobedio svog protivnika Bakira Izetbegovića sa 20 odsto više osvojenih glasova. 

Bećirović je tako prekinuo i niz od 12 godina u kome su članovi SDA bili bošnjački članovi Predsedništva BiH - prvo sam Izetbegović u dvostrukom mandatu pa potom i Šefik Džaferović. Bećirović  je tako zadao težak udara 25-godišnjoj vladavini SDA koju je utemeljio prvi predsednik posleratnog Predsedništva BiH Alija Izetbegović

Bećirović, potpredsednik SDP-a, docent na Filozofskom fakultetu u Tuzli i nekadašnji nastavnik istorije, dolazi iz stranke koja nema nacionalni predznak i sa svojih 47 godina donosi dašak novih vetrova na političkom nebu Federacije BiH.  Na ovo mesto dolazi sa pozicije delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

 

Željko Komšić je uspeo da osvoji svoj ukupno šesti mandat na mestu hrvatskog člana Predsedništva BiH, a drugi uzastupno jer je na ovoj  funkciji još od opštih izbora 2018. godine. 

Kontroverzni Komšić uvek izazove buru kada su u pitanju izbori za hrvatskog člana Predsedništva BiH jer ovog 58-godišnjeg Sarajliju, tvrde pripadnici hrvatskog naroda, zbog odrednica izbornog zakona u Federaciji BiH uvek, faktički, mogu da biraju i bošnjački glasovi. 

Ovog puta Komšić je pobedio Borjanu Krišto, za oko 25.000 glasova razlike. Ovaj pravnik po profesiji, profesionalni je političar, sa dugim stažom na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni. Njegova Demokratska fronta nema nacionalni predznak, ali ga hrvatski glasači "optužuju" da uvek drži bošnjačku stranu kada su u pitanju političke odluke.

Na ovogodišnjim izborima birana su tri člana Predsedništva BiH, 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, predsednik i potpredsednik Republike Srpske, 83 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, te poslanici za Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH (98 poslanika) i zastupnici za kantonalne skupštine u Federaciji BiH.

Ukupno je na izborima učestvovalo 127 političkih subjekata: 72 političke stranake, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija.

Biralo se na 5.903 biračka mesta i u 15 država sveta.

Pravo glasa ima 3.368.666 birača.

 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()