Pitanje u senci 'Oluje': Ima li 28 godina posle rata nade za apsolutno pomirenje?

Nakon 28 godina sećanja ne blede. Ovaj dan godinama je podsetnik za sve da nemamo pravo na zaborav. Porodice nestalih predugo čekaju na istinu i pravdu i neutešne su u svojoj borbi, ali ne odustaju.

Ceo proces otežavaju loši odnosi u regionu, koji se svako godine dodatno podgrejavaju. Sve ti dovodi do zaključka da se rešenje ne nazire.

Navršava se 28 godina od hrvatske vojne akcije "Oluja". Isto toliko traje i borba porodica za istinom o sudbini njihovih nestalih članova – 28 godina ne odustaju od borbe za pravdom.

"Ja sam tužila njih za ubistvo mog deteta i izgubila sam sve sudove, opštinske, županijske, vrhovni, ustavni, sve sam sudove izgubila. Advokat je rekao njegovih je 15 posto, ako nesto dobijem. Nisam dobila ništa, ali su oni meni sudske troškove naplatili. Pet hiljada evra treba ja njima da platim, što ne mogu platiti – neću platiti. Ja da plaćam ubistvo mog deteta!", kaže Nevenka Dobrić, majka čiji je sin ubijen u "Oluji".

Kako vreme prolazi, sve je teže doći do novih informacija, a i sam proces traženja nestalih lica predugo traje.

Mnoge porodice nisu dočekale da im se ispuni poslednja želja, da pronađu posmrtne ostatke svojih najmilijih i dostojno ih sahrane. Procesi ekshumacije i identifikacije su u potpunom zastoju.

"Politika je suviše upetaljala prste u sam proces i od tada što više pričamo o problemu, sve je manje rezultata. Jednostavno, nije humano da u te teme bude upetljana politika i da proces stoji, da porodice mogu da sednu za isti sto i da se dogovaraju, a da predstavnici dveju država ne mogu", ističe predsednica Udruženja porodica "Suza" Dragana Đukić.

Po evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 1.926 osoba se i dalje vode kao nestale u Hrvatskoj. Pogoršani odnosi u regionu preslikavaju se i na ovaj problem. Poznavaoci kažu da smo daleko od apsolutnog pomirenja.

"Bez ikakve dileme, čini mi se da kako rat odmiče mi smo sve dalje od pomirenja, a tome je doprinela percepcija rata. Rat je težak bez dileme, građanski ratovi su najteži sukobi koje čovečanstvo može da vodi i ostavlja ozbiljne posledice. Niko ne očekuje da se prvih godina nakon rata ti gradovi misteriozno pomire, ali godinama nakon rata, ukoliko pričamo o ratu, otvaramo najbolnije teme, i ukoliko se složimo šta su humanitarno i civlizacijsko pitanje, onda možemo da pričamo o nečemu što možemo da zovemo pomirenjem", smatra istoričar Milan Gulić.

Toga, nakon ratova devedesetih, na jugoslovenskom  prostoru nije bilo, naglašava istoričar. Na to su, kaže, uticali međunarodni faktori, pre svega Haški tribunal koji je kao apsolutno odgovorne video srpski narod i rukovodstvo. Takva postavka, tvrdi, nesumnjivo koči proces potencijalnog pomirenja.