Predsednički izbori u Hrvatskoj: U 7 časova otvoreno više od 6.500 biračkih mesta

Osim u Hrvatskoj, glasa se u inostranstvu, u 38 država - devet manje nego pre pet godina

29.12.2024. 08:17
  • Podeli:
predsednički izbori u hrvatskoj, 29 dec 2024 - Emica Elvedji PIXSELL-6770f5de37a2d.webp Foto: Emica Elvedji/PIXSELL

U 7 časova jutros počelo je glasanje na više od 6.500 biračkih mesta na izborima za predsednika u Hrvatskoj, na kojima učestvuje osam kandidata. Birališta su otvorena od 7 do 19 časova, do kada i traje dvodnevna izborna tišina. Osim u Hrvatskoj, glasa se u inostranstvu, u 38 država - devet manje nego pre pet godina, a biračako pravo ima ukupno 3.762.224 glasača, prenosi Hina.

Svoje pravo birači će u Hrvatskoj moći da ostvare na više od 6.500 redovnih biračkih mesta i 123 posebna, na kojima glasuju zatvorenici, posade brodova i birači u ustanovama socijalne zaštite.

Na ovogodišnjim izborima nema posebnih biračkih mesta u Oružanim snagama Hrvatske, čiji pripadnici glasaju u svojim mestima prebivališta.

Hrvatski predsednik bira se većinskim izbornim sistemom, pri čemu je potrebno da dobije većinu glasova svih birača koji su glasali

Ako se to ne dogodi, dvoje kandidata s najvećim brojem glasova ide u drugi krug, koji se održava za 14 dana, 12. januara 2025.

Prve izborne rezultate DIP će objaviti u 20 časova.

Današnje izbore prati oko 13.400 domaćih i pet stranih posmatrača, po dva iz SAD-a i Litvanije i jedan iz Gruzije.

Prema svim anketama poslednjih nedelja, aktuelni predsednik Zoran Milanović glavni je favorit za još jedan mandat na Pantovčaku. 

Među njegovim najozbiljnijim izazivačima ističe se Dragan Primorac, kandidat koga podržava HDZ i koalicioni partner te stranke na vlasti Domovinski pokret. 

Sledi nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić, bivša funkcionerka Mosta. 

Na izborima učestvuju i kandidat stranke Možemo! Ivana Kekin, Miro Bulj kao predsednički kandidat stranke Most, koji je svoju kampanju gradio na porukama koje uključuju deportaciju ilegalnih migranata, raspisivanje referenduma o poreklu imovine i uređenje države koje bi hrvatskim građanima omogućilo ostanak u domovini, ali i uvođenje reda u status nacionalnih manjina, posebno srpske.

Na desnom političkom spektru posebno se ističe Branka Lozo iz parlamentarne stranke DOMiNO nastale rascepom Domovinskog pokreta.

Kao verni sledbenik politike tog pokreta i gradonačelnika Vukovara Ivana Penave, koji je uslovio HDZ i premijera Plenkovića formiranjem vlasti bez Srba, Lozo zahteva, između ostalog, ukidanje finansiranja hrvatskog nedeljnika Novosti, koji izdaje Srpsko narodno veće. 

U izbornoj trci učestvuju i nezavisni kandidati Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()