Sećanja na stradale u 'Oluji': 'Kako nestadoše onoliki ljudi?'

Centralna ceremonija povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojno-policijskoj akciji "Oluja" održana je u Prijedoru, parastosom koji je služio patrijarh sepski Porfirije sa sveštenstvom, u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika Srbije i Republike Srpske.

Porfirije: Mir je najviša vrednost

Patrijarh Porfirije je u obraćanju rekao:

"Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. godine Prijedor bio prva stranica spasa tokom nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1.893 nije bilo nade za lepše i bolje dane.

Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jedino pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju. Mir je najviša vrednost. Uslov bez koga nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima", rekao je patrijarh srpski.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je ono što se naziva "Olujom", bio zločinački poduhvat SAD, udružen sa hrvatskom vojskom, koja je to jedva dočekala.

Dodik: Zločinački poduhvat SAD

"Hrvati su angažovali 200.000 vojnika, koliko je bilo i stanovnika. Uz oružje koje im je Amerika obezbedila. To se ne može oprostiti. Može Amerika da bude koliko god velika, ali je unižena i mala. Negativni odnos i dan danas upražnjavaju prema našem narodu", rekao je Dodik.

On kaže da su Srbi mnogo puta učeni da o svojim stradanjaima i patnjama ćute.

"Tek pre devet godina, zahvaljući Vučiću, i danas smo ovde da obeležimo stradanje, da kažemo da nećemo zaboraviti. Govore nam, šta ćete u Prijedoru? A gde da dođemo? Nismo ovde došli da nikoga omalovažavamo. Kada Bošnjaci obeležavaju svoja stradanja, niko ništa nije rekao. Ko ste vi da kažete da ne može Prijedor? Ovo je izabrano zato što je Prijedor grad stradalnik i grad junak."

"Tu smo da se prisetimo svih naših stradalih. Udruženi zločinački poduhvat SAD i Hrvatske na nemoćni srpski narod. Znam da im niko neće suditi, ali računam da će ih Božja pravda stići. Da će se setiti, kad im bude najteže da su napravili zlo", rekao je Dodik.

Naglasio je da ga ne zanima Denis Bećirović, te da Srbi ne mrze, već pozivaju na dijalog.

"Nema upornijeg čoveka, čak i mene nekad nervira, koji poziva na dijalog, od Vučića. A oni uporno ne žele dijalog. Danas smo odlučili, možda je prošlo dosta godina, da borcima Vojske Republike Srpske Krajine izjednačimo prava sa borcima Republike Srpske. Hrvatska je napravila jednu državu, a srpski narod dve – Republiku Srpsku i Srbiju", istakao je Dodik.

Vučić: Niko neće da kaže da je to etničko čišćenje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se svima što su došli na obeležavanje i što se nisu uplašili prijetnji.

"Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni, o kojoj svi namerno ćute. Koriste sve moguće izraze, egzodus, progrom, ali niko neće reći da je to etničko čišćenje. Kada pogledate brojeve, da ne ulazite u ljudske brojeve, kako onda nestadoše toliki ljudi? Nestadoše što im je mnogo dobro bilo ili zato što ste učinili zločin protiv jednog naroda?"

"Decu su nam pobili! 28 godina razmišljam i pitam kako je moguće da greškom gađate decu i starce? Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Sve ste videli, sve vam je bilo jasno. Hteli ste da ih ubijete, jasno vam je da tu nije bilo oružja, oruđa, niti bilo čega! Niko nije rekao - ne sme dečija smrt da bude nekažnjena", istakao je Vučić.

On kaže da kada je to ukazao strancima, pitao da li će da puste da smrt Žarka, Nevenke, Darka, Jovice… prođe nekažnjeno?

"Ništa, muk, tišina, jer su to srpska deca! Zato, mi, Srbi, moramo da se držimo zajedno! Na malom parčetu puta, je toliko zločina napravljeno! Podignuli smo mali drveni krst, srušili su ga! Zato, napravili smo malo veći aluminijumski krst, da se zna da su tu deca stradala. I zato ćemo praviti deset puta veći krst, nikada neće moći da ga sruše, niti da ubijenu djecu otmu iz naše duše. Danima slušamo što baš Prijedor? Prijedor je bila prva, najtužnija stanica te kolone.

Evo mene, ovde sa vama, rođen sam u Beogradu, došao u Prijedor, da vam kažem da ovde žive dobri, pošteni ljudi, a ne neki zločinci. Uvek ćemo biti uz naš narod u Republici Srpskoj, zadatak Srbije je da bude uz narod Republike Srpske, kada vam najmoćnija sila uvodi sankcije. Mala Srbija neće da uvodi sankcije!", istakao je Vučić.

Pitanje u senci 'Oluje': Ima li 28 godina posle rata nade za apsolutno pomirenje?

Obeležavanje 28 godina od ovog velikog srpskog stradanja i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata organizuju odbori vlada Republike Srpske i Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Ove godine po prvi put pogrom i stradanje u Oluji obeležava se u Republici Srpskoj.

Pogrom Srba u "Oluji" počeo je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Delegacija Srbije i Srpske na Petrovačkoj cesti: Vučić i Dodik na obeležavanju Dana sećanja u Prijedoru

Prema podacima "Veritasa", tokom "Oluje" je proterano više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.