Srbi povratnici u selu Trubar kod Bihaća skoro 30 godina bez struje

Srpski povratnici u selo Trubar, koje je posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma ostalo u Federaciji BiH i pripalo Bihaću, 27 godina čekaju struju.

Stevo Rokvić iz Trubara ispričao je Srni da gradske vlasti u Bihaću ne vode brigu o srpskim povratnicima u selima koja su danas u sastavu njihove opštine.

"Makadamski put kojim idemo u selo uništavaju kamioni koji prevoze trupce. Struju čekamo punih 27 godina i to 22 domaćinstva. Zimi je malo onih koji se usude i boraviti u Trubaru jer nema ni mreže za mobilnu telefoniju", objasnio je Rokvić.

Porodicu Majstorović iz Martin Broda, kojoj je nanesena materijalna šteta usled izlivanja reke Une, niko nije došao da poseti od predstavnika vlasti Unsko-sanskog kantona koji pripada Federaciji BiH, što pokazuje nebrigu prema srpskim povratnicima.

Iz Gradske uprave Bihaća Srna nije dobila nikakav odgovor da li će pomoći Majstorovićima.

Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović rekao je Srni da su Srbi vekovima unazad živeli u Martin Brodu, o čemu svedoči i drevni manastir Rmanj, koji je vekovima stub pravoslavlja u tom delu Krajine.

"Naravno da Bihać i Unsko-sanski kanton ne brine o desetak sela koja su im pripala posle rata iz razloga što su tu bili, a i danas žive isključivo Srbi", rekao je Radanović, koji tvrdi da bi kantonalne vlasti najviše volele da Srba nema u Martin Brodu i da njihova ognjišta prodaju Arapima za male novce.

Radanović je zamolio Srbe u Martin Brodu da izdrže i da ne prodaju svoja imanja, nego da svu štetu koje su pretrpeli tokom poplava evidentiraju i fotografišu kako bi mogli da tuže i grad Bihać i Unsko-sanski kanton, napomenuvši da su vlasti bile dužne da zaštite ovo područje od poplava.

On je istakao da su uslovi u kojima danas Srbi žive u tih desetak drvarskih sela veoma teški, o čemu svedoče loši putevi, loša mobilna mreža i život bez struje.