UNA istražuje: Šta donose za nedelju zakazani parlamentarni izbori u Crnoj Gori

Nepuna dva meseca posle predsedničkih izbora, na vratima komšija u Crnoj Gori kucaju parlamentarni. 11. juna građani će se opredeljivati za neku od 15 izbornih lista, među kojima su i neke novoformirane predizborne koalicije.

Treći izbori za manje od 9 meseci. Istorijski obrt na političkoj sceni iznedrio je Pokret Evropa sad uz novoizabranog predsednika Jakova Milatovića.

Za razliku od predsedničke, ova kampanja je još kraća. U post-đukanovićevoj eri, kako analitičari kažu, nema tenzija i velikih raskola. Izborni cenzus je 3 odsto pa se svaka od 15 listi nada "preskakanju" čuvenog praga.

Centralne teme su socijalne i ekonomske. Kvadrat stana za 800 evra, minimalna plata od 700 ili penzija od 450 evra. Sporadično se najavljuje pobeda nad kriminalom i korupcijom.

Izborna kombinatorika je žestoka, a najbolje prognoze analitičari imaju za Pokret Evropa sad i nosioca liste, Milojka Spajića.

Prema istraživanjima, iako DPS doživljava konstantan pad, očekuje se da njihova lista bude "drugoplasirana". Velike šanse daju se i Demokratskoj Crnoj Gori koja nastupa sa građanskim pokretom URA.

"Njihova ideja je da budu treći na ovim izborima. I to će biti takmičenje sa listom ANdrije Mandića i Milana Kneževića, ko će da bude sa broznanom medaljom, a ko bez medalje. Evo da sačekamo do nedelje, da vidimo ko će da bude prvi: Evropa SAD, drugi verovatno DPS. Možda padnu i na treće mesto. Ipak borba se vodi oko Abazovićeve i Bečićeve liste na jednoj i Kneževićeve i Mandićeve liste na drugoj strani", kaže analitičar Vlada Pavićević.

Pravo glasa ima nešto više od 540.000 građana Crne Gore. Ovi izbori treba da omoguće formiranje nove, stabilne Vlade, ali i izlazak iz političke krize i nacionalnih podela koje su decenijama bile deo života u Crnoj Gori.