Venecijanska komisija dala preporuku Skupštini Crne Gore da ne usvoji Zakon o predsedniku

Venecijanska komisija dala je preporuku Skupštini Crne Gore da ne usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, navodeći da se tim zakonom menjaju ovlašćenja propisana Ustavom kroz "običan zakon", javlja Anadolu Agency (AA).

Milo Đukanović zatražio mišljenje Komisije

Nakon što je crnogorski predsednik Milo Đukanović zatražio stručno mišljenje Venecijanske komisije, o Zakonu o predsedniku, čije izmene predviđaju da se oduzima deo ustavnih nadležnosti šefa države u delu predlaganja mandatara, danas je stigao hitan odgovor, s preporukom da se ne usvoji ovakav predlog zakona.

Venecijanska komisija navodi da je analizirala ustavne odredbe o formiranju Vlade i ističe da ih je vrlo malo. Utvrdili su da izmene i dopune Zakona o predsedniku ne da samo razjašnjavaju ove odredbe, već ih dopunjavaju i čak im i protivreče. Oni podsećaju da je za izmenu Ustava potrebna kvalifikovana većina, a da su izmene odredbi o fomiranju Vlade kroz izmene Zakona o predsedniku, koji je običan zakon, u suštini promene Ustava manjom većinom od one propisane Ustavom.

Crnogorska skupština raspravlja o izmenama Zakona o predsedniku

Venecijanska komisija napominje da bi bilo korisno da Ustav ima dodatne propise o formiranju Vlade, kako bi se sprečavali zastoji i razume da Zakon o predsedniku predstavlja pragmatičan pokušaj da se reši instituticionalni ćorsokak, ali ponavlja da komplementarne odredbe iz tog zakona utiču na sistem podele vlasti predviđen Ustavom treba dodati putem izmene Ustava, za koji je potrebna kvalifikovana većina.

Žaljenje zbog blokade

Venecijanska komisija u mišljenju ističe i da žali zbog blokade Ustavnog suda i ocenjuje da je to rezultat nespremnosti političkih partija da pronađu konstruktivne kompromise.

Smatraju da je Ustavni sud mogao dati bitne smernice o tumačenju ustavnih dužnosti predsednika i parlamenta i da je trenutna politička kriza mogla biti izbegnuta i rešena da su se vlasti Crne Gore rukovodile principom lojalne saradnje između državnih organa.

"Odbijanje predsednika da predloži kandidata za premijera za formiranje Vlade, ili da imenuje onog koga je predložila skupštinska većina, izostanak političkih konsultacija ili odbijanje da u njima učestvuje, međusobne optužbe za neustavno ponašanje, pretnje bojkotom parlamenta ili impičment, odbijanje izbora sudija Ustavnog suda, sve do ishitrene zakonodavne inicijative koja se materijalizovala u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, sveukupno su simptomi nepoštovanja institucija i građana, kao i loših političkih i ustavnih kultura", navodi takođe Venecijanska komisija.

Parlamentarna većina, koju čine DF, Demokrate, URA i SNP je ovaj zakon usvojila 2. novembra, da bi ga predsednik Milo Đukanović vratio 7. novembra Skupštini Crne Gore, odbivši da ga potpiše. Skupština će o ovom zakonu ponovo glasati u ponedeljak, 12. decembra.