Šta se dešava oko manastira Visoki Dečani: Priština ne poštuje ni dogovore ni propise

Slučajevi Visokih Dečana i Gazivoda ponovo su otvorili pitanja zaštite kulturne baštine, imovinskih prava i položaja Srba na Kosovu i Metohiji.

Posle reakcija Eparhije raško-prizrenske i međunarodne zajednice, u Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani neće biti građen magistralni put. Priština tvrdi da nije reč o gradnji puta, već kako je navedeno,"popunjavanju rupa, čišćenju vegetacije i uklanjanju prašine".

Oglasio se advokat porodice Jakšić čiji je motel srušen na jezeru Gazivode: "Sporne procedure, pristup bi mogao da postane praksa"

Đurić: Rušenje objekata i radovi u Visokim Dečanima nameran pritisak na prava Srba

Docentkinja Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu Jasmina Ćirić ukazuje da se u slučajevima Visokih Dečana i Gazivoda ne poštuju procedure i međunarodni okviri zaštite kulturne baštine.

Kako kaže, ne može se govoriti o zaštiti kulturnog dobra ako se odluke donose bez učešća onih koji su nosioci prava nad tim dobrima.

"U oba slučaja, dakle kada govorimo i o Gazivodama i o lokalitetu manastira Dečani, namerno kažem lokalitetu, budući da je u pitanju i registrovani arheološki lokalitet i kulturno dobro od svetskog značaja i kulturno dobro u opasnosti. Na žalost, vidimo da u praksi i ono što se primenjuje na terenu nema poštovanja procedura", rekla je Ćirićeva.

Radovi sprovedeni bez obaveštavanja manastira i SPC

Povodom tvrdnji lokalne samouprave u Dečanima da nije reč o izgradnji novog puta već o održavanju postojećeg, Ćirićeva kaže da suština nije u nazivu radova, već u načinu na koji su sprovedeni.

"To je pitanje formalnosti. Da li ćemo reći da se samo obavlja neka vrsta popravke, odnosno reparacije puta ili izgradnje novog puta, zaista je manje bitno. Ono što je u fokusu ove teme jeste nepoštovanje zakonskih procedura i činjenica da niti je iguman manastira Dečani, niti generalno Srpska pravoslavna crkva, dakle niko nije obavešten o sprovođenju tih radova", navela je ona.

Govoreći o značaju Visokih Dečana, Ćirićeva podseća da je reč o jedinstvenom spomeniku kulture koji je pod posebnom međunarodnom zaštitom.

"Visoki Dečani su jedinstvena sakralna celina u Evropi sa više od tri hiljade fresaka. Ne kažemo bez razloga da su Dečani svojevrsna enciklopedija fresko-slikarstva 14. veka, a ja volim da dodam da su i freska srednjovekovne Evrope", rekla je Ćirićeva.

Gudžić: Desetine napada na Visoke Dečane od 1999. godine

Istoričar Aleksandar Gudžić objašnjava da je sistem zaštite srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji podeljen između više institucija – takozvane kosovske policije, EULEKS-a i KFOR-a, dok su Visoki Dečani izuzetak jer ih od 1999. godine neprekidno obezbeđuju snage KFOR-a.

Gudžić navodi da je razlog tome procena da je reč o najugroženijem manastiru, koji je tokom prethodnih decenija bio meta više napada.

"Izuzetak u ovom sistemu zaštite je manastir Visoki Dečani, koji od 1999. godine neprekidno obezbeđuju pripadnici KFOR-a, odnosno italijanskog KFOR-a. Razlog je procena da su Visoki Dečani najugroženiji manastir. Od 1999. godine do danas bilo je desetine napada na ovaj manastir", rekao je Gudžić.

Nova mera Prištine zabrinula vernike: Šta će biti sa pokloničkim putovanjima na Kosovo i Metohiju?

Finiš suđenja Hašimu Tačiju: Objavljeni datumi završnih reči