Belorusija predlaže pregovore u Minsku, Kina i OEBS traže 'pregovarački sto' za Kijev i Moskvu

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko predložio je održavanje rusko-ukrajinskih razgovora u Minsku, prenosi TASS pozivajući se na izveštaj beloruske agencije Belta.

"Moguće je, i sasvim je realno da se zaustavi ovaj sukob i reše sva pitanja. Možda će me poslušati. Ne želimo da budemo posrednici na ovim mogućim razgovorima u Minsku, ne treba nam nikakvo posredovanje: mi se već bavimo ovim ratom“, naglasio je Lukašenko danas, na operativnom sastanku sa vojskom.

Po njegovom mišljenju, da bi se sprečilo krvoproliće i zaustavila eskalacija, neophodno je pokrenuti pregovore, ali je i naglasio da Rusija nikada neće sesti za pregovarački sto ako se prethodno ne dogovore pitanja o kojima bi se razgovaralo.

"Rusija je ta pitanja predložila i NATO-u, i Americi, i Ukrajini, između ostalih. Pet ili šest pitanja. Postoje dva ili tri pitanja koja se odnose na Ukrajinu“, istakao je Lukašenko i dodao:

"Prvo je demilitarizacija Ukrajine, sprečavanje Ukrajine da uđe u NATO i okončanje upotrebe sile protiv Donjecka i Luganska. Moguće je da se pokrenu i neka druga pitanja“, rekao je Lukašenko, navodi TASS.

Kina pozvala na razgovore za rešenje ukrajinske krize

Kina je danas pozvala na razgovore kojima bi se rešavala kriza u Ukrajini, bez direktnog pominjanja i kritikovanja vojnog napada Rusije, uz optužbe da su Vašington i njegovi saveznici pogoršali situaciju, prenosi AP.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing saopštila je novinarima da je "pitanje Ukrajine složeno sa svojom istorijskom pozadinom" i da je ono što se danas dešava "posledica delovanja više složenih faktora“.

"Kina pomno prati najnovija dešavanja. I dalje se nadamo da zainteresovane strane neće zatvoriti vrata miru i da će se umesto toga uključiti u dijalog i konsultacije i sprečiti dalju eskalaciju situacije“, naglasila kineska zvaničnica.

Hua je danas navela da Peking "poziva strane da poštuju legitimne bezbednosne zabrinutosti drugih“, navodi AP.

"Sve strane treba da rade za mir umesto da eskaliraju tenzije ili raspiruju mogućnost rata. One strane koje su bile zauzete osuđivanjem drugih, šta su time uradile? Da li su ubedili druge?", saopštila je Hua.

Misija OEBS se prilagođava novoj situaciji

Generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Helga Šmit ukazala je danas da se posmatračka misija na istoku Ukrajine prilagođava novonastaloj situaciji nakon ruske vojne ofanzive.

Šmit je na sednici Stalnog komiteta Parlamentarne skupštine OEBS, koja trenutno održava zimsko zasedanje u Beču, kazala da postoje dobro razvijeni planovi za vanredne situacije misije.

Ona nije iznela nikakve detalje, već poručila da je bezbednost osoblja misije najveći prioritet OEBS.

U svom obraćanju ona je kazala da je Rusija svojim napadom pogazila sve svoje obaveze iz članstva OEBS, i drugih međunarodnih organizacija koje se oslanjaju na međunarodno pravo.

Apelovala je na Rusiju da se vrati za pregovarački sto.

"Rusija se odlučila za silu, umesto dijaloga, koji joj je nuđen toliko puta, a tako i u OEBS-u", rekla je Šmit.

Ona je podsetila Rusiju na svoje obaveze koje ima iz dokumenata OEBS, posebno u zaštiti civila, a tako i pripadnika misije OEBS koja je civilna misija, i koja ne sme da bude izložena vojnim akcijama.

Rusija napada, Ukrajina mobiliše, NATO uvećava snage na istočnom krilu

Predsednik Ukrajine Vlodimir Zelenski podneo je danas skupštini nacrt zakona o sveopštoj mobilizaciji, saopštila je ukrajinska agencija Unian na Telegramu.

Ambasadori NATO danas su na hitnoj sednici u Briselu dogovorili da pojačaju vazdušne, kopnene i pomorske snage na svom istočnom krilu u blizini Ukrajine i Rusije.

Raspoređujemo dodatne odbrambene kopnene i vazdušne snage u istočnom delu alijanse, kao i dodatna pomorska sredstva i povećavamo njihovu spremnost da odgovore na sve nepredviđene situacije, naveli su ambasadori NATO-a u saopštenju posle hitnih razgovora, prenosi AP.

"Odlučili smo, u skladu sa našim planom odbrane da zaštitimo sve saveznike, da preduzmemo dodatne korake za dalje jačanje odvraćanja i odbrane u svim delovima Alijanse. Naše mere jesu i ostaju preventivne, proporcionalne i neeskalirajuće", precizira se u saopštenju.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da je ruski napad teško kršenje međunarodnog prava i ozbiljna pretnja evroatlantskoj bezbednosti.

On je rekao i da su saveznici sastali kako bi razgovarali o posledicama ruske vojne operacije u Ukrajini.

"Mi smo uz narod Ukrajine u ovom strašnom vremenu. NATO će učiniti sve što je potrebno da zaštiti i odbrani sve saveznike“, poručio je Stoltenberg.