Borelj: Članice EU moraju da postupaju po nalogu Međunarodnog krivičnog suda

Vlade zemalja članica Evropske unije ne mogu da biraju da li će izvršiti naloge za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud u Hagu (ICC) protiv dvojice izraelskih lidera i komandanta Hamasa, izjavio je danas za Rojters visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.

Međunarodni krivični sud je u četvrtak izdao naloge protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i ubijenog lidera Hamasa Ibrahima Al-Masrija, za navodne zločine protiv čovečnosti.

"Države koje su potpisale Rimsku konvenciju dužne su da sprovode odluku suda. Nije opciono", rekao je Borelj tokom posete Kipru, gde je obišao radionice izraelskih i palestinskih mirovnih aktivista.

Bela kuća: SAD neće izvršiti naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta

Sve zemlje članice EU su potpisnice osnivanja Međunarodnog krivičnog suda, nazvanog Rimski statut, ali je nekoliko država EU reklo da će ispuniti svoje obaveze po statutu ako je potrebno, dok je mađarski premijer Viktor Orban pozvao Netanijahua da poseti njegovu zemlju, uveravajući ga da se ne bi se suočio ni sa kakvim rizicima ako bi to uradio.

Borelj je dodao da takve iste obaveze imaju i zemlje koje su na putu pridruživanja EU.

"Bilo bi veoma smešno da oni koji su na putu pridruživanja imaju obavezu, koju sadašnje članice ne ispunjavaju“, rekao Borelj.

Povodom toga što su Sjedinjene Američke Države odbacile odluku Međunarodnog krivičnog suda, i saopštenja Izraela u kome se navodi da je raspisivanje poternica antisemtiski potez, Borelj je rekao da "svaki put kada se neko ne složi sa politikom jedne izraelske vlade - optužen je za antisemitizam".

Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua, Galanta i lidera Hamasa

"Imam pravo da kritikujem odluke izraelske vlade, bilo da je to gospodin Netanjahu ili neko drugi, a da nisam optužen za antisemitizam. Ovo nije prihvatljivo. To je dovoljno", rekao je Borelj, kome ovog meseca ističe mandat šefa spoljne politike EU.

U izraelskoj 13-mesečnoj vojnoj kampanji u Gazi ubijeno je, prema palestinskim zvaničnicima, oko 44.000 Palestinaca, dok je raseljeno skoro svo stanovništvo enklave.

Izrael je započeo ofanzivu nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine kada je, prema izraelskih izvorima, ubijeno 1.200 ljudi na jugu te zemlje, dok je više od 250 osoba uzeto za taoce.

Hamas: Neće biti dogovora o taocima dok se ne završi rat u Pojasu Gaze

U svojoj odluci, sudije Međunarodnog krivičnog suda su rekle da je bilo razumnih osnova da se veruje da su Netanjahu i Galant odgovorni za dela koja uključujuju ubistva, progon i izazivanje gladi.

Nalog za Masrijem, za koga Izrael navodi da je ubijen, raspisan je zbog optužbe za masovna ubistva tokom napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine na jug Izraela.