EU pojačava kontrole zbog hantavirusa: Čeka li nas scenario kovida 19 i ima li razloga za brigu?

Zemlje Evropske unije pooštravaju koordinaciju prekograničnih zdravstvenih mera nakon izbijanja hantavirusne infekcije na kruzeru, pri čemu je više evropskih putnika zaraženo. Stručnjaci istovremeno umiruju javnost da ovaj virus nije povezan sa kovidom 19.

U senci pandemije kovida, ali uz jasne poruke zdravstvenih stručnjaka da izbijanje hantavirusa nema veze sa koronavirusom, države članice EU nastoje da unaprede saradnju i mehanizme prevencije. Ambasadori EU se zbog toga sastaju u Briselu kako bi razgovarali o usklađenim protokolima reagovanja i boljoj razmeni informacija.

Vojna baza i stroga izolacija: Australijski putnici sa zaraženog kruzera hitno zatvoreni

Francuska donela radikalnu odluku usred širenja hantavirusa: "Više se nećemo oglašavati"

Cilj sastanka je da se obezbedi da države članice dele podatke i uvedu uporedive protokole u okviru šengenskog prostora. Svi putnici su sada vraćeni u svoje matične zemlje, gde će biti podvrgnuti nacionalnim zdravstvenim protokolima.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) uključuju strogi nadzor kod kuće ili u karantinskim ustanovama u trajanju od 42 dana, počevši od 10. maja.

Međutim, generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus naglasio je da svaka zemlja ima pravo da te preporuke prilagodi sopstvenom nacionalnom kontekstu.

Trenutni protokoli se razlikuju od zemlje do zemlje. Dok su putnici iz Španije smešteni u vojnoj bolnici "Gomez Ula" u Madridu, putnici u Holandiji i Belgiji nalaze se u samoizolaciji kod kuće.

"Moramo da imamo na umu da su oni mesec dana bili na brodu, bez poseta i bez kontakta sa svojim najbližima, i to treba uzeti u obzir", rekao je Đanfranko Spiteri, šef odeljenja za globalnu epidemiološku inteligenciju i zdravstvenu bezbednost u Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), na konferenciji za medije u sredu.

"Ali naravno, ključni prioritet je da sve bude bezbedno za putnike i njihove najbliže", dodao je Spiteri.

On je istakao da zemlje mogu same da odluče gde i na koji način će izolovati putnike, uzimajući u obzir dostupnost medicinskih kapaciteta, da li osoba ima adekvatne uslove da karantin provede kod kuće, kao i pristup lečenju ukoliko bude potrebno.

Dvoje putnika, jedan u Francuskoj i jedan u Španiji, razvili su simptome tokom perioda karantina i trenutno se nalaze na bolničkom lečenju.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) potvrdio je i da su svi evropski putnici koji su bili na brodu locirani i da sada sprovode sve neophodne medicinske i karantinske protokole.

Potreba za koordinacijom u EU

Izbijanje hantavirusa aktiviralo je mehanizme hitne koordinacije i odgovora u Evropskoj uniji.

Ova situacija nas je "podsetila na našu ranjivost kada je reč o zdravlju", rekao je evropski komesar za međunarodna partnerstva Žozep Sikela na konferenciji za medije u sredu, tokom predstavljanja Globalne inicijative za otpornost.

"Svi se sećamo uticaja kovida 19 na naše živote. Realnost je da se učestalost i intenzitet izbijanja bolesti povećavaju“, dodao je on.

Ova inicijativa predstavlja najnoviji napor EU da odgovori na globalne zdravstvene izazove kroz bolju prevenciju i pravovremenu reakciju na buduće zdravstvene pretnje.

Nakon što je na kruzeru MV Hondius proglašeno izbijanje zaraze i odlučeno da brod pristane u Španiji, ta zemlja je aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije, koji omogućava mobilizaciju pomoći među državama članicama u vanrednim situacijama.

Španija pooštrila karantin za putnike sa Hondijusa: Jedan pacijent na kiseoniku - 13 u izolaciji

Kroz ovaj mehanizam, više zemalja EU učestvovalo je u organizaciji evakuacionih letova i transportnih rešenja u koordinisanoj akciji.

Evakuacione operacije, koje su koordinisane i delimično finansirane od strane EU, sprovele su Francuska, Holandija, Grčka i Irska, dok je aerodrom Tenerife Jug određen kao operativni centar, saopštila je Evropska komisija.

"Zdravstvene pretnje lako prelaze granice i zato je koordinacija ključna", izjavila je evropska komesarka za pripravnost i upravljanje krizama Hadža Lajbih.

"Hantavirus nije kao kovid 19"

I pored toga što se često pominju u istom kontekstu, zdravstveni stručnjaci naglašavaju da hantavirus nije uporediv sa kovidom 19.

"To uopšte nije kao kovid, to je drugačiji virus i drugačiji tok bolesti", rekao je Luk O'Nil, profesor biohemije na Triniti koledžu u Dablinu, za Euronews.

On je poručio građanima da "ne treba da brinu".

O'Nil je objasnio da je, uprkos početnim strahovima da je virus mutirao, sada potvrđeno da je reč o već poznatom andskom soju.

"Sve je to prisutno u medijima, evropski građani su zabrinuti, i naravno da je svaka mera koja može da umiri javnost izuzetno važna", dodao je O'Nil.

Epidemiološkinja SZO za infektivne bolesti Marija van Kerkhova je na konferenciji za medije poručila:

"Ovo nije SARS-CoV-2. Ovo nije početak kovid pandemije. Ovo je izbijanje zaraze koje vidimo na brodu".

Van Kerkhova je objasnila da se hantavirus ne prenosi na isti način kao koronavirusi, već pre svega kroz "bliski, intimni kontakt".

Koji su naredni koraci?

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) sada će fokusirati istragu na to kako su putnici zaraženi i na dalje razumevanje samog virusa.

"Naša trenutna hipoteza je da je prvi slučaj verovatno bio zaražen tokom boravka u Argentini u nedeljama pre ukrcavanja na brod, i najverovatnije je taj putnik preneo virus na druge putnike koji su se zarazili na brodu, a čini se da se period inkubacije uklapa u ovaj scenario", rekao je Spiteri.

Agencija je potvrdila da nema razloga da se sumnja da je reč o novom virusu ili novom soju.

"Nadamo se da ćemo u budućnosti saznati mnogo više o ovom događaju i ovakvim izbijanjima, što će nam pomoći da bolje reagujemo i sprečimo bolest", dodao je on.

Smrtonosni virus hara, a vakcina je daleko: Epidemiolog otkriva šta je najveći problem sa hantavirusom

Ovo je trenutna situacija u Italiji sa hantavirusom: Nekoliko ljudi u karantinu