Iran na ivici eksplozije: Aktivirani "raketni gradovi", vojska u najvišoj pripravnosti, Hamnei izvukao Gardu

Iran je stavio svoje bezbednosne snage u stanje najviše pripravnosti i aktivirao podzemne vojne objekte poznate kao "raketni gradovi", saopštili su iranski zvaničnici i bezbednosni izvori.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, naredio je Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) da preuzme vodeću ulogu u suzbijanju nemira, u trenutku kada vlasti izražavaju zabrinutost zbog lojalnosti dela redovnih oružanih snaga i policije, navode izvori bliski iranskom rukovodstvu, prenosi britanski "Telegraf".

Zaporoška oblast pod vatrom: Ukrajinske snage oštetile gasovod, u toku sanacija

Masovna hapšenja širom Irana: Razbijeni "teroristički timovi", vlasti govore o stranom mešanju

Prema izveštajima organizacija za ljudska prava, bezbednosne službe privele su i više pripadnika snaga reda koji su navodno odbili naređenja da pucaju na demonstrante. 

Norveška organizacija Hengav saopštila je da su pojedini policajci i bezbednosni službenici uhapšeni zbog neposlušnosti tokom protesta.

Iranski zvaničnici navode da je zemlja trenutno u višem stepenu pripravnosti nego tokom prošlogodišnjeg rata sa Izraelom, ističući da su aktivirane i podzemne raketne baze namenjene odvraćanju spoljne pretnje. 

Te baze, koje iranske vlasti nazivaju "raketnim gradovima", predstavljaju mrežu podzemnih skladišta i lansirnih sistema, čije su lokacije i kapaciteti uglavnom poverljivi.

Nemiri su eskalirali u četvrtak uveče, kada je, prema dostupnim informacijama, poginulo najmanje šest osoba, dok su pojedine državne zgrade zapaljene. 

Ovi protesti predstavljaju najveći talas demonstracija u Iranu od kraja prošle godine.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je mogućim napadima na Iran ukoliko vlasti nastave da koriste nasilje protiv demonstranata. 

On je juče rekao da bi Sjedinjene Američke Države mogle da deluju "tamo gde najviše boli", naglasivši da to ne podrazumeva slanje kopnenih trupa.

U zajedničkom saopštenju koje je juče objavljeno, britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc osudili su ubijanje civila i pozvali iranske vlasti da poštuju pravo na mirno okupljanje i slobodu izražavanja.

Ajatolah Hamnei se juče prvi put javno obratio od 3. januara, poručivši da Iran "neće da se povuče" pred, kako je naveo, "unutrašnjim teroristima", i upozorio Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u unutrašnja pitanja Irana.

Istovremeno, iranski ratni brodovi učestvuju u zajedničkim pomorskim vežbama sa kineskim i ruskim snagama u vodama kod Južne Afrike, što bi, prema analitičarima, moglo dodatno da pogorša odnose Teherana sa Zapadom.

Prema podacima iranskih vlasti, od početka protesta uhapšeno je više od 2.277 ljudi, uključujući najmanje 166 maloletnika i 48 studenata. 

Organizacije za ljudska prava navode da je broj poginulih porastao na najmanje 62 osobe od izbijanja nemira 28. decembra.

Zvaničnici odbacuju navode da vrhovni vođa planira da napusti zemlju, ističući da on ostaje u Teheranu uprkos rastućim tenzijama.Protesti su izbili zbog ekonomskih problema, slabljenja nacionalne valute i rasta cena, ali su se u međuvremenu proširili i prerasli u šire antivladine demonstracije u Teheranu i više od 100 drugih gradova.

Internet i telefonske veze širom zemlje i dalje su delimično obustavljeni, dok je više desetina međunarodnih letova otkazano, a pojedine avio-kompanije privremeno su obustavile letove ka Iranu.

Netanjahu: Nadam se da će Izrael postepeno smanjiti zavisnost od američke vojne pomoći

Rodrigez: Venecuela će se suprotstaviti američkoj agresiji diplomatskim sredstvima