Izbori koji bi sve mogli da promene: Ima li čemu da se nada Erdogan?

Šezdeset četiri miliona građana Turske u nedelju će na biralištima imati priliku da da glas svom predsedničkom kandidatu. Biraće između dugogodišnjeg, aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, lidera kemalističke stranke Kemala Kiličdaroglua i dr Sinana Ogana, bivšeg poslanika ultradesničarske partije. 

Na izbornom listiću naći će se i ime Muharema Indže, koji je samo tri dana pred izbore odustao od predsedničke trke.

Predsednički izbori u Turskoj održaće se zajedno sa parlamentarnim u nedelju, 14. maja. Predsednik se bira na pet godina.

Favorit za pobedu, lider Partije pravde i razvoja i aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan, u visoku politiku je ušao od 1994. godine, kada je postao gradonačelnik Istanbula, 2003. je postao premijer Turske, a od 2014. je predsednik.

Za poslednjih 20 godina udaljio je Tursku od sekularizma koju je uspostavio Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne države.

Kemal Kiličdaroglu dolazi iz najveće opozicione Republikanske narodne stranke, čiji je i lider.Promoviše vraćenje na osnove ekonomske politike, parlamentarnu demokratiju i nezavisno sudstvo, oblasti u kojima, prema mišljenju mnogih građana, ima najviše propusta.

Na mitingu u Istanbulu, Kiličdaroglu je rekao da su izbori prilika da se demontira sistem predsednika Erdogana. Obećao je da, ako pobedi, neće živeti u raskošnoj novoizgrađenoj predsedničkoj palati u Ankari, zbog čega su Erdogana nazivali sultanom.

Dr Sinan Ogan nema velike šanse da bude izabran. Doktor je političkih nauka i međunarodnih odnosa, a titulu je stekao u Moskvi.

Poreklom je iz Azerbejdžana, bivši poslanik u turskom parlamentu kao predstavnik krajnje desne Partije nacionalnog pokreta. Predsednički kandidat je nedavno osnovane Nasleđene alijanse.

Nastavnik fizike Muharem Indže, koji se povukao iz izborne trke, bivši je član Republikanske narodne partije i osnivač Partije domovina.

Indže je odustao tri dana uoči izbora, ali njegovo ime ostaje na izbornom listiću. Vodio je skromnu kampanju, nije imao moćne donatore iza sebe, pa samim tim ni novca ni pristupa većim medijima.

U kampanji je napadao kandidate dve najveće stranke, a povukao se zbog procurelog porno-snimka za koji tvrdi da je montiran.

Uticaj razornog zemljotresa na rezultate izbora

Neka od mesta pogođena nedavnim zemljotresom su uporišta opozicije, a neka su mešovita. Jedna škola mišljenja smatra da vlast nije dovoljno brzo pritekla u pomoć unesrećenima i da će zato izgubiti, dok drugi misle da će samo uz političku stabilnost koju nudi Erdogan stambene zgrade biti izgrađene za godinu dana.

Ugledni zapadni listovi označili su izbore u Turskoj kao najvažnije izbore na svetu u 2023. godini.

Uloga Turske je velika u komplikovanim odnosima na Bliskom istoku. Velike sile i zapadna javnost iščekuju da vide kako će se glasovi građana Turske odraziti na njenu aktuelnu politiku prema Izraelu, Iranu, Siriji, stavu prema ratu u Ukrajini.

Pristalice Erdogana smatraju da Ankara vodi najnezavisniju spoljnu politiku u istoriji Turske, balansirajući između Vašingtona i Moskve. S druge strane, očekuje se da bi pobeda Kiličdaroglua približila Ankaru Vašingtonu.

Jedan od najvećih izazova za Kiličdaroglua kao predsednika bila bi politika prema Rusiji. On smatra da je Ukrajina nepravedno napadnuta.

Ostaje pitanje da li će se Turska na stogodišnjicu osnivanja republike vratiti izvornom Ataturkovom sekularizmu ili će nastaviti dvadesetogodišnju politiku tradicionalizma u unutrašnjim i međunarodnim odnosima.