Izrael na prekretnici: Da li će sudbonosni izbori promeniti odnose snaga na Bliskom istoku?

Građani Izraela izaći će na "sudbonosne izbore", tako ih nazivaju, prvi put posle rata sa Iranom i u Gazi. Ali zbog čega se ovi izbori upravo tako nazivaju, zašto su važni?

Izbori u Izraelu, koji su najavljeni za oktobar, biće posebno važni jer dolaze nakon velikog oružanog sukoba i perioda duboke političke nestabilnosti. Kako ocenjuje urednik spoljnopolitičke redakcije Euronews-a, Ljubiša Ivanović, situacija u kojoj se Izrael nalazi podseća na ranije izbore održavane nakon velikih ratova, poput Šestodnevnog i Jomkipurskog rata.

Novi pokušaj dogovora Izraela i Libana: Pregovori se nastavljaju u oktobru

Novi spor EU i Izraela: Kalas povukla paralelu sa okupacijom Krima

"Ovi izbori dolaze posle velikog oružanog sukoba. Pomenuli smo Gazu i Iran, ali treba podsetiti da je Izrael vojno intervenisao i u Libanu, Jemenu i Siriji, kao i da je raketama gađao pregovarače Hamasa u Kataru“, navodi Ivanović.

Posebno važan element predstojećih izbora biće pitanje odgovornosti premijera Benjamina Netanjahua za talačku krizu. Prema Ivanovićevim rečima, kriza je ozbiljno poljuljala poverenje dela izraelske javnosti u premijera, a ostaje otvoreno pitanje da li će Netanjahu iz čitave situacije izaći kao politički pobednik ili gubitnik.

"Najveći broj talaca je vraćen, neki su, nažalost, stradali. Ali ostaje pitanje da li će Netanjahu iz svega toga izaći više kao pobednik ili kao poraženi“, kaže Ivanović, prenosi Euronews Srbija.

Za Netanjahua je, međutim, sudbinski važno i ono što se događa van političke arene. Protiv njega se vodi krivični postupak, a istraga obuhvata i njegove saradnike i suprugu. Ivanović ukazuje da bi se situacija značajno promenila ukoliko Netanjahu izgubi funkciju premijera.

Počasni konzul Srbije: "U Izraelu ne mogu da veruju da nijedan ratni cilj nije ispunjen"

"Treća stvar koja je sudbonosna za Netanjahua, ne toliko za državu koliko za njega lično, jeste krivični postupak koji se vodi protiv njega. Sasvim je druga situacija ukoliko on više ne bude premijer i pitanje je kako će se tada taj postupak odvijati“, navodi Ivanović.

Na političku budućnost izraelskog premijera utiče i njegovo zdravstveno stanje. Netanjahu je najdugovečniji premijer Izraela, ali je u ozbiljnim godinama i tokom prethodnog perioda suočavao se i sa zdravstvenim problemima. Sve to, smatra Ivanović, otvara pitanje koliko dugo još može da vodi vladu.

Fragmentirano biračko telo i nestabilne koalicije

Jedna od ključnih karakteristika izraelskog političkog sistema jeste izrazita fragmentacija biračkog tela. Ivanović podseća da je izborni prag 3,25 odsto, što omogućava velikom broju političkih partija da osvoje mesta u Knesetu.

"Izraelski izbori su uvek interesantni, naročito zbog fragmentacije biračkog tela. Izrael ima vrlo neobičan cenzus od 3,25 odsto. Do 2015. godine bio je dva odsto, što je omogućavalo velikom broju partija da uđe u Kneset. Tada je pokušano da se prag podigne na četiri odsto kako bi se politička scena malo pročistila, ali je na kraju postignut kompromis na 3,25 odsto“, objašnjava Ivanović.

Takav sistem, prema njegovoj oceni, direktno utiče na stabilnost vlada. Likud jeste vodeća politička partija, ali nema ni približno dovoljnu podršku da samostalno upravlja zemljom. Vladajuća koalicija zavisi od niza manjih partija, uključujući i krajnje desne političke snage.

Ajzenkot kao novo lice opozicije

Jedna od najvećih promena na izraelskoj političkoj sceni jeste uspon Gadija Ajzenkota. Ivanović ukazuje da je do pre samo nekoliko meseci Naftali Benet važio za glavnog političkog protivnika Netanjahua, dok se sada kao ozbiljan kandidat nameće Ajzenkot.

"U Izraelu se stvari neverovatno brzo menjaju. Naftali Benet je do pre samo mesec ili dva figurirao kao glavni oponent. Sada je to Gadi Ajzenkot, koji bi, ukoliko sa novoformiranom političkom partijom dobije izbore, mogao da postane premijer“, navodi Ivanović.

Ajzenkotova moguća pobeda bila bi značajna i zbog njegovog porekla. Kao bivši načelnik Generalštaba, on bi bio još jedan izraelski general na čelu vlade, ali bi istovremeno bi bio prvi sefardski premijer. Svi premijeri Izraela od osnivanja do danas bili su Aškenazi. Ajzenkot je poreklom iz Maroka, on je Mizrahi Jevrejin. To bi bilo nešto novo za Izrael, ukoliko, predstavljao presedan u pogledu etničkog porekla izraelskih premijera.

Ivanović izraelsku političku scenu danas opisuje kao izrazito pomerenu udesno.

"Negde krajem devedesetih i tokom dvehiljaditih Izrael je počeo da se pomera udesno, do te mere da danas levica u Izraelu praktično ne postoji“, ocenjuje Ivanović.

Ivanović ističe da ono što je karakteristika aktuelnog Kneseta, a to će sasvim sigurno važiti i za novi saziv, jeste da izraelsko biračko telo ostaje fragmentirano. Vlada će biti koaliciona i biće je jako teško sastaviti, ko god da pobedi na izborima.

Skandal potresao Holivud: Džon Malkovič otkazao nastup jer su mu podmetnuli izjavu o podršci Izraelu

Ministar spoljnih poslova Izraela o sudbini Palestinaca iz Gaze: "Ne planiramo da ih proterujemo"