Kalas o sukobu Rusije i Ukrajine: "Treba više da razgovaraju, jer na kraju moraju da se dogovore"

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je danas da je jedna od glavnih tema neformalnog sastanka ministara odbrane zemalja članica EU na Kipru - pomoć Ukrajini i saradnja među odbrambenim industrijama članica Unije.

Kalas je, na konferenciji za novinare, rekla da EU mora da učini više da "Rusija i Ukrajina razgovaraju jedna sa drugom, jer na kraju moraju da se dogovore", saopšteno je na internet stranici diplomatske službe EU.

"Istovremeno, moramo imati na umu i naše osnovne evropske interese, jer postoje i neka pitanja koja nas brinu kada je u pitanju ublažavanje sankcija, kada je u pitanju odmrzavanje imovine, a za to nam je potrebno da vidimo i poštovanje nekih osnovnih evropskih bezbednosnih interesa", kazala je Kalas.

Peskov o kraju rata: "Teško je zamisliti pregovore s obzirom na terorističke akcije Ukrajine"

Drama iznad NATO članice: Dron upao u vazdušni prostor, francuski lovci ga odmah oborili

Na pitanje da prokomentariše jučerašnji sastanak šefova država zemalja E3 o Ukrajini, odnosno sastanak britanskog premijera Kira Starmera, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca, Kalas je kazala da se u zaključcima koji su izneti nakon tog sastanka "pominju osnovni evropski bezbednosni interesi".

Kalas je kazala da ne vidi "direktnu" spremnost ruske strane da započne mirovne pregovore o Ukrajini.

"Ne direktno, mislim da vidimo eskalaciju njihovih napada. Trebalo bi prvo da počnu sa prekidom vatre, da sednu za pregovarački sto. Ali istovremeno vidimo i neke pokrete unutar Rusije da nisu zadovoljni nastavkom ovog rata. Zato moramo da izvršimo veći pritisak na njih, a takođe i da povećamo našu podršku Ukrajini", istakla je Kalas.

Na pitanje da li bi EU trebalo da bude više uključena u pregovore o potencijalnim mirovnim razgovorima između Ukrajine i Rusije, Kalas je rekla da je o tome diplomatska služba EU vodila razgovor sa 27 država članica, "koji se ticao suštine pripreme pregovora".

"Koji su naši zahtevi? Ko god da razgovara sa Rusima, mislim da je ovo suštinskije. Ko god onda bude razgovarao sa njima, mora i te ustupke da stavi na sto. Mislim da je ovo važno. Istovremeno, takođe smatram da, pošto Rusi još nisu zaista tamo (na pregovorima), zato i mi moramo imati više strateškog strpljenja, da ne bude da mi zahtevamo, već zapravo Rusija mora da razgovara sa nama, jer i oni žele da okončaju ovaj rat. I hajde da počnemo sa prekidom vatre", kazala je Kalas.

Govoreći o tome koliki napredak se ostvaruje oko kapaciteta EU za borbu protiv dronova, Kalas je odgovorila da se "radi na tome" da se povećaju kapaciteti, zajedno sa NATO.

"I, zapravo, danas će se diskusije takođe baviti saradnjom ukrajinske odbrambene industrije sa evropskom industrijom, jer oni imaju znanje kada su u pitanju dronovi, a mi ne bi trebalo da ponovo izmišljamo bicikl. Dakle, zaista pokušavamo da ovo poguramo napred kako bismo iskoristili i finansiranje koje trenutno imamo na stolu.

Prema njenim rečima, Ukrajina će moći da zajam EU od 90 milijardi evra koristi već u junu.

Na pitanje kakav je njen stav o tome da li bi Ukrajina trebalo da ima potpunu kontrolu nad načinom korišćenja tog novca ili da li bi trebalo da postoje ograničenja, Kalas je kazala da je to pitanje "koje je takođe na stolu već duže vreme".

"Ima ljudi koji kažu da treba da imamo jasne uslove, i mi imamo jasne uslove kada je u pitanju kupovina kapaciteta. Takođe imamo jasne uslove kada je u pitanju reforma koju moraju da sprovedu. Ali istovremeno, ono što stalno naglašavamo jeste da hitne potrebe Ukrajine moraju biti najveći prioritet, jer oni moraju da brane sebe i svoj sistem protivvazdušne odbrane, što je najvažnije", zaključila je Kalas.

Ona je kazala da, nakon što je u Mađarskoj izabrana nova vlada, EU nastavlja sa deblokiranjem 6,6 milijardi evra u okviru Evropskog mirovnog fonda.

Nova eskalacija sukoba: Ukrajina izvela napad na naftna postrojenja na Krimu

"Dakle, danas zapravo razgovaramo i o tome kako da iskoristimo ta sredstva. Kao što znate, početna ideja je bila da se nadoknadi doprinos, da se podeli teret. Ali naravno, sada se postavlja i pitanje da li bi trebalo da se fokusiramo na veće pružanje pomoći Ukrajini ili zapravo na nadoknadu za one doprinose koji su već dati. Dakle, izneli smo predlog, kompromis koji uzima u obzir obe strane, ali mislim da je deblokiranje 6,6 milijardi evra veoma, veoma važan korak na kojem radimo", rekla je Kalas.

Kazala je i da je ideja o osnivanju Evropskog fonda za mir (EPF) bila da se podeli teret zemalja koje doprinose više za pomoć Ukrajini.

Prema njenim rečima, na neformalnom sastanku ministara EU na Kipru predviđena je diskusija i o Evropskoj bezbednosnoj strategiji, o tome šta ministri žele da vide u njoj i kako će ona dalje biti nastavljena.

"Ali pošto je to neformalni sastanak, stvari traju duže nego na formalnim sastancima, tako da ponekad na kraju ne stignemo do svih tema", rekla je Kalas.

Govoreći o izborima u Jermeniji, koji su održani juče, Kalas je kazala da je "izlaznost bila zaista dobra" i da, iako se glasovi još broje, "izgleda da je jermenski narod, iako pod velikim ruskim pritiskom, ipak izabrao evropsku budućnost", što je prema njenoj oceni "dobra stvar".

"Naravno, trudimo se da im pomognemo koliko god je to moguće, takođe i u njihovim budućim reformama", istakla je Kalas.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan, lider stranke Građanski ugovor, proglasio je pobedu svoje stranke na parlamentarnim izborima u toj zemlji, a prema poslednjim podacima Centralne izborne komisije Jermenije, na osnovu podataka sa 1.488 od 2.005 biračkih mesta, stranka Građanski ugovor trenutno ima 49,44 odsto glasova.    

Strah zbog incidenta kod Černobilja: Oštećeno skladište istrošenog goriva, istražuje se napad

Zelenski se oglasio iz Londona: Slede ključni sastanci sa evropskim liderima o ratu u Ukrajini