Klivlend dobio bistu Novaka Đokovića

U Klivlednu u Srpskoj kulturnoj bašti, koja je deo Parka nacija, nedavno je postavljena bista pesnika i dipomate Jovana Dučića, a već danas, pored još deset srpskih najznamenitijih ličnosti, koje su tu decenijama, mesto će naći i najbolji svetski teniser Novak Ðoković.

Kako je rečeno Tanjugu, plan je da bista Novaka Ðokovića bude postavljena na dan kada je trebalo da igra na US Openu.

Pokretač inicijative i predsednik Tesline naučne fondacije Nikola Lončar kaže za Tanjug da je u anketi sa prijateljima fondacije kojih širom sveta ima više od 10.000, odlučeno da na bisti u Klivlendu budu ispisane Ðokovićeve reči:

"Kada je NATO 1999. godine uništavao moju zemlju bez pravnog osnova bio sam dete. Zarekao sam se da ću taj isti svet pobediti na naš način. I evo me danas da kao šampion u tenisu pokažem da to uništavanje nije porazilo moj narod i da nam nije slomljen duh. I dalje smo radosni ljudi. To je naša pobeda"... Novak Ðoković, 11. septembar 2022. godine.

Bista Novaka Đokovića rad je vajara Bojana Mikulić iz Banjaluke, a otkriće je Aleksandar Aleks Mačeski, počasni konzul Srbije u Klivlendu, koji je najzaslužniji za postojanje Srpske kulturne bašte u Americi.

Prema rečima dugogodišneg starešine Saborne crkve u Klivlednu, Živojina Jakovljevića, Srbija u Klivlednu kao i još stotinak zemalja ima svoju kulturnu baštu koja je deo Parka nacija, osnovanog pre 99 godina.

U Parku nacija, kako podseća za Tanug, svoje kulturne baštine imali su predsavnici svih nacija koje su tada živele u Klivelndu. Time su dobile mogućnost da postave biste onih na koje su bili najponosniji, stoga se danas u njoj nalaze brojni naučnici, stvaraoci .... od Gagarina, Baha, Šopena i Konfučija, do Šekspira.

Bašta je nastala u Rokfelerovom parku, na površini od 12 hektara kao potreba da doseljeni narodi sačuvaju svoj kulturni identitet, a među prvim postavljena je bista Petra Petrovića Njegoša, i to 1930. godine, navodi otac Živojin.

U Srpskoj kulturnoj bašti, koja je deo nekadašnje Jugoslovenske bašte, ukrašenoj mozaicima iz Hilandara, Pećke patrijaršije i manastira Žiče nalaze se i biste Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Mileve Marić, Milutina Milankovića, Stevana Mokranjca, Vuka Karadžića, Nadežde Petrović, Desanke Maksimović.

U Rokfeler parku u Klivlendu, u Srpskoj kuturnoj bašti u čijem središtu je velika bronzana ikona Svetog Save, nedavno je postavljena Dučićeva bista u znak sećanja na njegovo besmrtno pesničko stvaralaštvo, ali i na njegovu dilomatsku misiju, koja je okončana u SAD.

Dučić je pre nešto više od 83 godine imenovan za prvog izvanrednog i opunomoćenog ambasadora služio je u devet zemalja, a u SAD gde je preminuo 1943. godine stigao je iz Madrida 1941. godine, nakon što je Nemačka okuprala Jugosaviju.

Sahranjen je na srpskom groblju manastira Svetog Save u Libertivilu, a skoro sedam decenija kasnije ispunjena je njegova poslednja želja i njegovi porsmrtni ostaci preneti su u Trebinje.

TNF će današanju svečanost iskoristiti da uruči priznanja Mačeskom i Milani Mim Bižić koja je najveći živi muzej srpskog naroda i njegov najveći počasni ambasador.