Mogući samit Tramp-Putin-Si donosi nezgodne izazove za Kinu: Peking ne želi dogovor o Ukrajini iza leđa Evrope i Kijeva

Kina razmatra mogućnost organizovanja trilateralnog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, ali bi takav susret mogao da stvori niz diplomatskih izazova za Peking, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini i kontrolom nuklearnog naoružanja, objavio je Njujork tajms.

Prema navodima lista, sastanak bi mogao da bude održan na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), koji će kasnije ovog meseca biti organizovan u kineskom gradu Šenženu.

Peskov o sastanku u Beloj kući: "Moskva i Vašington nastavljaju saradnju, međusobno se dopunjuju"

Zelenski predstavlja novi plan Rusiji i SAD: Kijev sprema novu inicijativu za okupirana područja

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je u sredu da su u toku razgovori sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama o mogućem susretu trojice lidera, ali za sada nije poznato da li će do njega doći.

Jedan od glavnih izazova za kineskog predsednika Si Đinpinga odnosi se na pitanje Ukrajine. Peking je ranije zastupao stav da mirovni pregovori moraju da uključe Ukrajinu i evropske zemlje, zbog čega bi eventualni dogovor Trampa i Putina o budućnosti Ukrajine bez učešća Kijeva mogao da bude u suprotnosti sa kineskim diplomatskim stavovima.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer izjavio je, nakon susreta sa Sijem u Pekingu, da je kineski lider pokazao nezadovoljstvo zbog spekulacija o mogućim razgovorima trojice predsednika o Ukrajini i naglasio da evropske zemlje moraju da budu uključene u rešavanje tog sukoba.

Kina poziva na političko rešenje sukoba: Spremna da doprinese obnovi mira na Bliskom istoku

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je izrazio rezervu prema mogućem sastanku, upozorivši na opasnost od ponavljanja istorijskih dogovora velikih sila o teritorijama i uticajnim zonama bez učešća pogođenih država.

List podseća da bi takav susret mogao da podseti na konferenciju na Jalti iz 1945. godine, kada su lideri SAD, Sovjetskog Saveza i Velike Britanije postigli dogovore o posleratnom uređenju Evrope i interesima velikih sila, bez učešća Kine.

Drugo osetljivo pitanje odnosi se na nuklearno naoružanje. Tramp je izrazio želju da na sastanku razgovara o denuklearizaciji, ali Peking do sada nije pokazao spremnost da prihvati ograničenja svog nuklearnog arsenala. Prema procenama Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Kina raspolaže sa oko 620 nuklearnih bojevih glava, dok SAD i Rusija imaju više od 5.000 svaka.

Moskva povukla crvenu liniju: Rusija neće prihvatiti ograničavanje prava veta u Savetu bezbednosti UN

Kineski zvaničnici smatraju da bi od Vašingtona prvenstveno trebalo očekivati inicijativu za nuklearno razoružanje, dok pojedini kineski analitičari ocenjuju da bi Peking mogao da prihvati razgovore o smanjenju rizika od nuklearnog sukoba, uključujući unapređenje komunikacije između vojnih komandi i sprečavanje slučajne eskalacije.

Uprkos diplomatskim rizicima, Kina verovatno neće odbaciti mogućnost domaćinstva takvog sastanka, ocenjuju analitičari koje citira Njujork tajms.

Prema njihovoj oceni, Peking bi želeo da iskoristi priliku za jačanje međunarodnog položaja Kine, ali istovremeno nastoji da izbegne odgovornost za ishod pregovora o pitanjima u kojima postoje duboka neslaganja između Vašingtona i Moskve.

Kineski stručnjaci smatraju da bi u slučaju održavanja sastanka Peking mogao da se predstavi kao posrednik u dijalogu i domaćin razgovora, bez preuzimanja uloge strane koja odlučuje o budućnosti Ukrajine.

Tajni pregovori Vašingtona i Teherana usred rata: Otkriveno o čemu su Trampovi ljudi razgovarali sa Iranom

Teheran zapretio Trampu zbog projekta na Kavkazu: "Pređete li crvenu liniju, slomićemo vam noge"