Održan prvi sastanak Džozefa Bajdena i Si Ðipinga

U jeku sve većih ekonomskih i bezbednosnih tenzija na relaciji Peking-Vašington i nadmetanja za globalni uticaj između Kine i SAD, predsednici Džozef Bajden i Si Ðinping održali su danas prvi sastanak "oči-u-oči" otkako je pre skoro dve godine američki predsednik preuzeo dužnost.

Si i Bajden pozdravili su se rukovanjem u luksuznom odmaralištu na Baliju, gde će učestvovati na samitu Grupe 20 (G20), 20 velikih svetskih ekonomija, prenosi AP.

Kada su započeli razgovor, Bajden je rekao da Si i on imaju odgovornost da pokažu da njihove nacije mogu da upravljaju sopstvenim razlikama i identifikuju oblasti međusobne saradnje.

Si je rekao da se nada da će sa Bajdenom "podići nivo međusobnih odnosa" i izrazio spremnost na "iskrenu i dubinsku razmenu mišljenja" sa američkim kolegom.

Obojica su na dugo očekivani sastanak ušli sa ojačanim unutrašnje-političkim pozicijama, navodi AP.

Bajdenove demokrate su uspele da trijumfuju na izborima za Kongres i da zadrže kontrolu nad Senatom, a Nacionalni kongres Komunističke partije Kine dodelio u oktobru Siju treći, petogodišnji predsednički mandat.

"Imamo vrlo malo nesporazuma. Samo moramo da shvatimo gde su crvene linije i...koje su najvažnije stvari za svakog od nas u naredne dve godine", rekao je u nedelju Bajden novinarima u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu gde je, pre dolaska u Indoneziju, učestvovao na samitu zemalja jugoistočne Azije.

Pomoćnici Bele kuće su u više navrata pokušavali da umanje bilo kakvu ideju o sukobu između dve nacije, naglašavajući da dve zemlje mogu da rade u tandemu na zajedničkim izazovima kao što su klimatske promene i zdravstvena bezbednost.

Ali odnosi između SAD i Kine postajali su sve zategnutiji od jedne do druge američke administracije, jer su ekonomske, trgovinske, ljudske i bezbednosne razlike došle do punog izražaja.

Bajden je u više navrata zamerao Pekingu zbog kršenja ljudskih prava Ujgura i drugih etničkih manjina, obračuna sa demokratskim aktivistima u Hongkongu, prinudnih trgovinskih praksi, vojnih provokacija protiv Tajvana i razlika oko odnosa prema ratu u Ukrajini.

Kineski zvaničnici su se uglavnom uzdržavali od javnih kritika ruske vojne intervencije, iako je Peking izbegavao da izrazi direktnu podršku i prihvati da Rusiju snabdeva naoružanjem.

Pitanje statusa Tajvana predstavlja jedno od najspornijih pitanja u odnosima između Vašingtona i Pekinga, koji to ostrva smatra delom Kine.