Politički sunovrat francuskog predsednika: Posle nereda Makronov rejting pao na 17 odsto

Francuski predsednik Emanuel Makron suočava se sa dubokom krizom poverenja građana, dok nezadovoljstvo njegovom politikom raste i u redovima vladajuće stranke Renesansa. Prema rezultatima istraživanja agencije CSA, koje prenosi francuski nedeljnik "Žurnal di dimanš", svega 17 odsto Francuza podržava predsednika, dok je 83 odsto nezadovoljno njegovim radom.

Prema podacima koje je objavio francuski list, Makronova popularnost opala je za sedam procentnih poena u odnosu na prethodni mesec, nakon talasa demonstracija, nereda i pljački koji su 17. oktobra zahvatili francuske gradove. Istraživanje je obuhvatilo 1.000 punoletnih građana.

Masovni protesti u Francuskoj: Skoro 1.000 privedenih, opljačkane juvelirnice u Marseju

Bez dogovora na sastanku Makrona sa predstavnicima srednjoškolaca: Nastavljaju se protesti

Najizraženiji pad podrške zabeležen je među mladima od 18 do 24 godine, čak 23 procentna poena, što francuski mediji povezuju sa rastućim nezadovoljstvom srednjoškolaca i studenata obrazovnom politikom vlasti.

Istovremeno, predsednik je izgubio značajan deo podrške među trgovcima, zanatlijama i predstavnicima malih preduzeća, gde je njegov rejting opao za 22 procentna poena. Nezadovoljstvo u ovim kategorijama dodatno je pojačano materijalnom štetom koju su brojni privredni objekti pretrpeli tokom nereda i pljački.

Međutim, problemi za Makrona više nisu ograničeni na nezadovoljstvo javnosti. Kako piše „Žurnal di dimanš”, predsednik se suočava sa sve otvorenijim kritikama u sopstvenoj stranci, čiji funkcioneri dovode u pitanje njegovu sposobnost da upravlja krizom.

Posebno mu se zamera što nije predvideo razmere nereda, kao i način na koji su policija i druge bezbednosne službe reagovale tokom demonstracija.

Dodatno nezadovoljstvo izazvalo je Makronovo televizijsko obraćanje naciji nakon događaja od 17. oktobra, koje pojedini predstavnici vladajuće stranke smatraju potpuno neuspešnim.

Kontroverze nisu promenile sliku: Le Pen i dalje u velikoj prednosti za predsedničke izbore u Francuskoj

„Ovim govorom, koji nije rekao ništa suštinsko, Makron je bacio poslednju lopatu zemlje na kovčeg svog predsedničkog mandata”, izjavio je jedan od ministara iz stranke Renesansa, optužujući predsednika da „vodi vladu u ponor”.

Kritike dolaze i iz političkih krugova bliskih Gabrijelu Atalu, jednom od najistaknutijih predstavnika predsednikove stranke. Posebno nezadovoljstvo izazvala je Makronova odluka da ne odloži putovanje na Bliski istok, iako se Francuska suočavala sa ozbiljnom unutrašnjom krizom.

Jedna neimenovana savetnica Jelisejske palate priznala je francuskom listu da je posle predsednikovog obraćanja razmišljala o podnošenju ostavke.

Šta nam govore demonstracije u Francuskoj: Blagojević i Gvozdenović za UNU o radikalnim protestima

U takvoj atmosferi ponovo se otvara pitanje političke budućnosti Emanuela Makrona, čiji se drugi predsednički mandat završava 2027. godine.

Iako je mogućnost njegove prevremene ostavke i dalje osetljiva tema u vladajućim krugovima, pojedini poslanici priznaju da se o tome sve češće razgovara. Makron je, međutim, više puta poručio da nema nameru da napusti Jelisejsku palatu pre isteka mandata.

Sve izraženije nezadovoljstvo građana, unutrašnje podele u predsednikovoj stranci i rastući pritisak zbog bezbednosne i ekonomske situacije dodatno otežavaju položaj francuske vlasti uoči predsedničkih izbora 2027. godine.

Makron oštro o komentarima stranih lidera o protestima u Francuskoj: "Neprihvatljivi su i glupi"

Nasilje i vandalizam pokrenuli talas zabrana u Francuskoj: Sve više gradova u kojima je uveden policijski čas