Putin: Zapad nizom poteza podstakao eskalaciju u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas na plenarnoj sednici godišnjeg sastanka Valdajskog diskusionog kluba da je Zapad poslednjih godina i meseci preduzeo niz koraka da podstakne eskalaciju situacije u Ukrajini.

Putin je ocenio da "igra Zapada negira suverenitet zemalja i naroda, njihovu jedinstvenost i zanemaruje interese drugih država".

„Vladanje svetom - to je ulog koji je takozvani Zapad stavio u igru, ali ta je igra opasna, krvava i, rekao bih, prljava", poručio je Putin i dodao da "SAD nemaju šta da predlože svetu, osim svje dominacije", prenosi RIA Novosti.

Ruski predsednik tvrdi da Zapad svoj pogled na svet i kulturu želi da nametne kao univerzalne, te da na Zapadu nema jedinstva jer je to "veoma složen konglomerat".

'Rusija nije neprijatelj Zapada, razmotriti reformu UN'

U nastavku govora Putin je predložio da se razmotri promena u strukturi Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti UN i poručio da Rusija sebe ne smatra neprijateljem Zapada.

Putin je na diskusionom forumu "Valdaj" rekao da bi UN i Savet bezbednosti trebalo da u većoj meri odražavaju raznolikost svetskih regiona jer će, kako je naveo, sutra u svetu mnogo više zavisiti od Azije, Afrike i Latinske Amerike, prenose RIA Novosti.

On je rekao da bi novi svetski poredak trebalo da bude zasnovan na zakonu, da bude slobodan i pravedan, kao i da bi svetska ekonomija i trgovina trebalo da budu pravednije i otvorenije, dodaje TAS S.

Istakao je da Rusija veruje da je neizbežno formiranje novih međunarodnih finansijskih platforma, naročito za međunarodna plaćanja.

Istovremeno je naglasio da Rusija nikada nije i ni sada ne smatra sebe neprijateljem Zapada.

"U trenutnim okolnostima brutalnog sukoba, reći ću iskreno neke stvari - Rusija, kao nezavisna i samodovoljna civilizacija, nikada nije i ne smatra sebe neprijateljem Zapada", poručio je Putin.

Ruski predsednik ocenio je da su oblici ksenofobije, amerikanofobije, frankofobije, germanofobije isti obllici rasizma, kao i rusofobija i antisemitizam.

Naveo je i da Rusija neće postati novi hegemon.

"Rusija ne izaziva zapadne elite, Rusija jednostavno brani svoje pravo na postojanje i slobodan razvoj. Istovremeno, mi nećemo postati neka vrsta novog hegemona. Rusija ne predlaže da se unipolarnost uameni bipolarnošću, tripolarnošću itd", rekao je Putin.

'Zapad izazvao današnju situaciju u Ukrajini'

Putin je dodao je glavni cilj "specijalne vojne operacije" da se pruži pomoć Donbasu i ocenio da se situacija između Rusije i Ukrajine donekle može smatrati građanskim ratom.

Istovremeno je optužio Kijev da trenutno čini sve što može da prikrije tragove da se priprema za provokaciju "prljavom bombom".

Putin je rekao da je Rusija stvorila današnju Ukrajinu i da samo ona može da garantuje njen suverenitet i teritorijalni integritet, prenosi TAS S.

Na pitanje da li se može nazvati građanskim ratom to što se dešava između Rusije i Ukrajine, on je odgovorio: "Donekle, da", dodaje Sputnjik.

On je rekao da su se Rusi i Ukrajinci, nažalost, usled niza razloga našli u različitim državama.

Putin je naglasio da nije Rusija dovela do današnje situacije i razvoja događaja u Ukrajini, nego Zapad.

"Jesmo li mi izvršili tamo državni udar koji je doveo do niza tragičnih događaja, uključujući našu specijalnu vojnu operaciju?", upitao je Putin, obraćajući se na forumu "Valdaj".

On je dodao da je širenje NATO bilo neprihvatljivo za Rusiju i da su svi pokušaji Moskve da im taj stav predoči ignorisani.

Ocenio je da je bilo neophodno da se pokrene specijalna vojna operacija u Ukrajini, jer se, kako tvrdi, Kijev pripremao za nove vojne operacije i nije prestajao sa granatiranjem Donbasa.

Ruski predsednik je nazvao bezobrazlukom otvoreno priznanje Zapada da su finansirali puč u Ukrajini 2014. godine.

Ocenio je i da samoproglašene Narodne Republike Donbasa ne bi opstale bez priključivanja Rusiji.

Putin je učestvovao na sesiji Valdajskog diskusionog kluba čija je tema „Svet posle hegemonije: pravda i bezbednost za sve”.

Ovogodišnjem sastanku kluba prisustvuje 111 eksperata, političara, diplomata i ekonomista iz 41 zemlje.