Radulović: Evropa i Rusija idu ka širem ratu, počeće zbog Odese

Vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je danas da Evropa i Rusija idu ka širem, otvorenom sukobu van teritorije Ukrajine, koji će, kako smatra, početi kada Rusija napadne Odesu.

"Nemam dileme i spreman sam da diskutujem oko toga, jeste da je cilj Rusa Odesa i da će u nekom trenutku sav akcenat daljih napadnih operacija usmeriti upravo u pravcu ka Odesi. A ukoliko dođe do toga, za Ukrajinu je apsolutno neprihvatljivo da ostane bez izlaza na Crno more, to je prosto neprihvatljivo za opstanak države, to onda zapravo može da bude okidač za širenje fronta i za početak rata u Evropi, dakle širenje fronta van Ukrajine", rekao je Radulović za Tanjug.

Rute: Rusija spremna na velike žrtve, Ukrajina ključna za bezbednost Evrope

Aerodrom na Krimu pogođen dronovima: Rusija gubi avione vredne 70 miliona dolara

Dodao je da bi Odesa pala, Rusi prvo moraju da dođu do Odese, a da za to moraju prvo da završe posao u Mikolajevu i Hersonskoj oblasti da bi mogli da naprave kopneni koridor.

Naveo je da je Odesa i prošle noći napadnuta, po ko zna koji put, sa ciljem da se uništi lučka i druga infrastruktura u tom gradu, ali da je za zauzimanje grada potrebna ''čizma na terenu''.

On smatra da predsednik Rusije Vladimir Putin nije istinski zainteresovan za prekid vatre u Ukrajini.

"Da jeste, mislim da bi se neke stvari malo drugačije odvijale i razvijale. I ja ću otići korak dalje. Meni se čini da Evropa se sprema za siguran rat i da je ideja ovde da se ovo sve okonča jednim ozbiljnijim sukobom od onoga što je Ukrajina", ocenio je Radulović.

On se vraća na istoriju i upozorava da su slične situacije sadašnjoj bile i pred početak Prvog i Drugog svetskog rata, da su velike sile koristile manje ratove koji su prethodili velikim da isprobaju novo oružje, pa se zatim naoružavale dok nisu bile spremne za početak rata.

Ističe primer Španskog građanskog rata, u kojem je, kako tvrdi, prvo isprobano svo oružje koje će se kasnije koristiti u Drugom svetskom ratu.

Radulović naglašava da sadašnje stanje na terenu ne odgovara ni Ukrajincima ni Rusima.

Navodi da je na jučerašnjem obraćanju predsednika Putina predstavljena mapa na kojoj su Rusiji pripojene četiri ukrajinske oblasti i da je to za očekivati, pošto su one sada ugrađene u Ustav Ruske Federacije kao njene teritorije, a da nisu u potpunosti pod ruskom kontrolom, 
čak ni Donjetska oblast, a kamoli Zaporoška ili Hersonska oblast.

"Druga stvar, a kako ćete očekivati od Ukrajinaca da ih se odreknu, kada se toliko bore i krvare da pokušaju da povrate izgubljene teritorije i da oslobode svoju zemlju", istakao je Radulović. 

On je istakao da je bezbednosna arhitektura Evrope davno poremećena.

Podseća da su poslednje bojeve nuklearne glave iz Ukrajine, prema Budimpeštanskom sporazumu otišle 1996, a da se sada u Belorusiju raspoređuje Orešnik, čija raketa može za minut da dođe do Varšave, Rige i Viljnusa, dok se u Finskoj instaliraju rakete koje za isto vreme mogu da dođu do Sankt Petersburga.

"Ukrajinci su oprezni oko bezbednosnih garancija, jer su se već odrekli nuklearnog arsenala da im se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet, uključujući i Krim", podsetio je Radulović.

Na pitanje da li Rusija ima snage da napadne još neku zemlju pored Ukrajine, Radulović je podsetio da su prethodno napali i Gruziju.

"Rusija ima izuzetno razvijenu vojnu industrija, a u skladu sa tim i oružane snage, i sa druge strane, ljudstvo. Dakle, u pitanju je resurs. Ona ima snage, a koliki bi bio uspeh takve avanture, to je drugo pitanje", rekao je Radulović i dodao da je Rusija naglasila da neće odstupiti od svojih pozicija i da nisu ostavili nikakav  prostor za kompromis. 

Što se tiče situacije na ratištu, Radulović kaže da Rusi već duže vreme imaju inicijativu, a da Ukrajinci sve vreme sprovode aktivnu odbranu i da su uspeli da stabilizuju liniju fronta na dve, tri kritične tačke.

"Ranije je bilo na 'Zapadu ništa novo', a sad je na 'Istoku ništa novo'. Dakle, na liniji fronta u poslednjih pogotovo dve godine, ako izuzmemo pojedine delove fronta, recimo poput borbi oko Pokrovska i zauzimanja određenih delova, odnosno manjih mesta i naselja od strane pripadnika Oružanih snaga Ruske Federacije i njihovo napredovanje oko Kupjanska. To su dve najznačajnije tačke. Suštinski, mi nismo imali neka veća pomeranja linije fronta", ističe Radulović. 

Dodaje da su, zavino od izvora, različiti podaci o situaciji u ta dva grada, ali da veruje da su Ukrajinci uspeli da stabilizuju liniju fronta.

Navodi da je zvaničan podatak Ministarstva odbrane Ruske Federacije u jednom od nedavnih saopštenja da su tokom čitave 2024. godine i do decembra 2025. pod svoju kontrolu stavili teritoriju od 8.837 kilometara kvadratnih.

"To vam je teritorija nešto manja od Zlatiborskog i Moravičkog okruga zajedno", ističe Radulović.

On kaže da je razgovarao sa stručnjacima iz svih delova sveta, uključujući ukrajinske i ruske oficire i da svi smatraju da je to posledica što se u poslednje dve godine masovno koriste FPW (First Person View)  dronovi.

"Masovna upotreba FPW dronova na prvoj liniji fronta, odnosno u taktičkom pojasu, rezultirala je da linija fronta stoji ovako kako stoji i pomaci su zapravo sitni", rekao je Radulović.