SDP posle odlaska Merkelove: Šolcova stranka posrćući otvorila godinu važnih pokrajinskih izbora

U Berlinu živi samo četiri odsto nemačkih birača, ali ponovljneni izbori u gradu-pokrajini lako mogu da dodatno zategnu već napete odnose u koaliciji kancelara Olafa Šolca. Pritom, nedeljno glasanje je samo otvorilo godinu važnih izbora.

Pad SDP-a, zamah CDU-a

Kancelarova Socijaldemokratska partija (SPD) je, naime, posle 20 godina ne samo izgubila status vodeće stranke u Berlinu, nego su jedva, za 105 od mogućih 2,4 miliona glasova, izbegli pad na treće mesto.

Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je glatko pobedila, a SPD je sa tom šakom glasova ostala ispred Zelenih, partnera u saveznoj vladi.

Najmanja stranka Šolcove koalicije, liberali (FDP), je nastavila seriju loših rezultata na pokrajinskim izborima i ispala i iz berlinskog parlamenta.

CDU je tako godinu važnih izbora otvorila značajnom pobedom, čak i ako ne osvoji vlast u postizbornoj kombinatorici, odnosno ako SPD i Zeleni obnove koaliciju u glavnom gradu.

Demohrišćani svakako očekuju da preuzmu mandat za formiranje vlasti. "To je potpuno jasno u rukama CDU," rekao je generalni sekretar stranke Mario Čaja  u nedelju uveče.

Koalicija Semafor u problemu

Berlinske izbore nisu obeležile Šolcove odluke, jer stanovnici glavnog grada Nemačke imaju isuviše sopstvenih problema da lupaju glavu pitanjem slanja tenkova ili aviona Ukrajini za rat sa Rusijom.

Ishod od nedelje ipak može još da zamuti odnose SPD, Zelenih i FDP koje su izgubile većinu u nacionalnim anketama dok CDU sa sestrinskom partijom iz Bavarske CSU mesecima čvrsto drži većinsku podršku.

Uz to, preti i desničarska Alternativa za Nemačku, koja se u istraživanjima po snazi primakla Zelenima.

Odnose u Šolcovoj koaliciji otežava što su berlinski izbori izbacili dva gubitnika: SPD i FDP, dok su Zeleni kliznuli mnogo manje. Liberali su i prošle godine samo gubili, dok su SPD i Zeleni barem ponegde imali uspeha.

Četiri uzastopna izborna šamara prošle godine su odnose Zelenih i liberala, na primer svađom oko gašenja nuklearnih elektrana, zategli toliko da je Šolc morao direktno da interveniše između ministara, što se u nemačkoj politici nije desilo decenijama.

FDP je u Berlinu 2023. počela onako kako je prošlu godinu završila, ali nadalje traži snažniji uticaj u saveznoj koaliciji.

Na primer, generalni sekretar stranke Bijan Đir-Saraj  je televiziji ZDF rekao da će njegova partija imati "jači glas" u semaforu i praktično najavio još svađe, posebno sa Zelenima.

SDP ima još jednu nadu

Pobeda u Berlinu je veoma dobrodošla saveznoj CDU, posebno posle istorijskog udarca na izborima u Donjoj Saksoniji prošlog oktobra i pred izbore 14. maja u Bremenu, još jednom gradu-pokrajini, gde žele da okončaju decenijsku vlast SPD.

Bremen je najmanja nemačka pokrajina. Ključan dan će, međutim, biti 8. oktobar, odnosno istovremeni izbori u Hesenu i Bavarskoj, kada će za svoju pokrajinsku vladu moći da glasa bezmalo četvrtina nemačkog biračkog tela.

Ako CDU u Hesenu odbrani vlast, šef partije Fridrih Merc će na miru moći da dovrši restrukturiranje partije posle katastrofe demohrišćana na saveznim izborima septembra 2021. i pripremi je za evropske izbore 2024.

Ulog je ogroman i za socijaldemokrate koji su na čelo liste u Hesenu postavili ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer .

SPD u konzervativnoj Bavarskoj može da se nada samo izbegavanju potpunog debakla i osvajanja dvocifrenog procenta glasova. Za političku infuziju povratkom u pokrajinski parlament bori se i FDP.

Doduše, i Merc će biti veoma zainteresovan za bavarske izbore. Ako CSU - koja nastupa sama - odbrani ogromnu prednost iz anketa, koja sada ukazuje podršku 40 odsto birača, to može ponovo da otvori pitanje kancelarskog kandidata na izborima za Bundestag 2025.

Uniju CDU/CSU je pred prošle izbore oslabila trka za kancelarsku kandidaturu bivšeg lidera CDU i naslednika Angele Merkel Armina Lašeta  i šefa CSU, bavarskog premijera Markusa Zedera.