Srpski istoričar upozorava: Evropa će ovog puta oštro odgovoriti Trampu zbog Grenlanda

Istoričar Stanislav Seretenović ocenio je danas da će Evropa ovog puta oštro odgovoriti na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa upućene NATO saveznicima koji se protive njegovoj kampanji za preuzimanje Grenlanda, odnosno da će staviti visoke carine na robu iz SAD što, smatra on, možda može da dovede do promene u unutrašnjoj politici Amerike i prekomponovanja radikalnih stavova Trampa.

Sretenović je za Tanjug izjavio da Evropljani imaju širok spektar odgovora na najavu Trampa o uvođenju carina evropskim državama koje se protive američkom planu za Grenland, s obzirom na to da Evropa baš u ekonomiji ima značajnu snagu jer se radi o tržištu od 500 miliona ljudi koje je sada stvorilo prostor ugovor sa južnoameričkim državama, Brazilom, Argentinom, Paragvajem.

Neočekivan potez Vašingtona: Putin pozvan u Trampov "Odbor za mir", Peskov potvrdio

Po tradiciji i ove godine: Lukašenko zaronio u ledenu vodu na Bogojavljenje

Prema njegovim rečima, Evropa ima mogućnost i mehanizme da odgovori na ovu pretnju Trampa posebno kada francusko-nemački par funkcioniše i kada uspe da pronađe konsenzus na nivou 27 članica.

Komentarišući najavu američkog predsednika Donalda Trampa da će Vašington od 1. februara uvesti carine od 10 odsto na izvoz u SAD zemljama EU koje se protive američom planu o preuzimanju Grenlanda, dok se ne postigne dogovor o kompletnoj i potpunoj američkoj kupovini Grenlanda, Sretenović je rekao da ovaj stav Trampa govori o tipičnom načinu kako se carinska politika u međunarodnim odnosima koristi ta dobijanje diplomatskih poena i pobeda.

Ovaj stav je još uvek na nivou pretnji, govora i diskursa, i još uvek se ne radi o konkretnim potezima koji će verovatno uslediti kao što je najavljeno, izjavio je istoričar i istakao da se onda postavlja pitanje kako se ti konkretni potezi sprovode u delo i kako će druga strana reagovati.

"EU je najavila da će ovog puta reagovati oštrije nego do sada. Setimo se stavova Trampa i ranije kada je pričao o povećanju carina i kada je Evropa uglavnom pomirljivo odgovarala pa je došlo do nekog dogovora. Sada Evropa najavljuje oštri odgovor, radi se o oko 100 milijardi evra koje bi Evropa nametnula Americi kao vrsta odgovora na ove carine. To bi značilo da na određene američke proizvode carina može da dostigne i do 30 odsto", rekao je on.

Raste broj žrtava železničke tragedije u Španiji: Stradalo najmanje 39 ljudi, ima mnogo povređenih

Na pitanje da li je mogućnost uvođenja carina u vrednosti od 93 milijarde evra kao odgovor Evrope na pretnje Trampa, samo blef Brisela, Sretenović je istakao da je sve još uvek na nivou pretnje i govora, zbog čega je neophodno da se vidi kako će se to zaista primenjivati i kako će se ovakve mere sprovoditi u delo u situaciji kada u svetu ima nekoliko ozbiljnih kriznis žarišta.

"S druge strane postoji i problem rata u Ukrajini i zajedničkog nastupa Evrope i SAD prema Rusiji kada je reč o ratu u Ukrajini, kao i naznake da se stvara možda neka nova institucija koja bi perspektivno možda zamenila UN. Sve nam to govori da živimo u veoma nesigurnom vremenu, da kriza može da zahvati ne samo geostrateški nivo nego i politički i kulturološki, što je veoma veliki problem", naveo je on.

"Sada će to biti urađeno": Tramp poslao dramatičnu poruku o Grenlandu, Amerika je spremna

Sretenović je poručio da treba sačekati da se vidi na duge staze kako će se pozicionirati velike sile i kako će to funkcionisati u budućnosti, odnosno da li će to voditi više ka smirivanju ili ka raspirivanju celokupne međunarodne situacije.

Komentarišući to što su nakon neuspelog samita o Grenlandu u Vašingtonu, vojne snage iz Evrope stigle na Grenland, Sretenović je rekao da je to jedan simbolički čin koji nema nikakvu političku, vojnu, stratešku, ekonomsku snagu, odnosno jedno simboličko pokazivanje želja EU da Grenland ostane deo jedne od članica EU, Danske.

Kako je naveo, iza toga se krije i želja da se u evropskim državama pokaže da Evropa funkcioniše, da postoji kohezija, da Evropa kada želi ima snage da koordiniše svoje poteze čak i na vojnom planu.

"Za sada smo još uvek na simboličkom nivou, nivou pretnji, treba da sudimo isključivo na osnovu onoga što bude bilo učinjeno na terenu. Ne verujem da će doći do američke invazije u klasičnom smislu gde će doći 100 hiljada američkih vojnika, zauzeti glavni grad Grenlanda, spustiti grenlandsku i dansku zastavu i staviti američku, mislim da do toga neće doći", ocenio je on.

Nemačka razmatra odgovor na Trampove carine: Veća zakupnina za američke vojne baze

Kolumbijski plaćenici odbili borbu na prvoj liniji: Ne žele da budu "topovsko meso" kod Harkova