Šta su dogovorili Putin i Šojgu: Rusija zaokreće kurs, određen datum završetka rata u Ukrajini

Jedan od najbližih saradnika Vladimira Putina, možda čak, kako neki kažu, „čovek broj 2” , bivši dugogodišnji ministar odbrane, a sada aktuelni sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Sergej Šojgu, nedavno je otišao. na zanimljivu turneju – posetio je Severnu Koreju, Siriju i Iran. Sve su to zemlje koje podržavaju ruski napad na Ukrajinu, pa mnogi analitičari smatraju da je Šojguova turneja, osim dogovora, zapravo označila početak „institucionalizacije“ koalicije „partnerskih“ država, tj. one koje Rusija smatra saveznicima.

Naime, rat u Ukrajini, posle nedavne Putinove najave da „mora da se završi do 2026. godine“, mogao bi da uđe u odlučujuću fazu 2025. godine, a za to su Rusiji potrebni novi resursi koje može da dobije od ovih prijateljskih zemalja.

Putin osnovao Komisiju za popunjavanje Oružanih snaga vojnicima po ugovoru

Rusija, kojoj se predviđa „ekonomski pad“ u drugoj polovini 2025. (u ovom trenutku njen BDP je pozitivan, ali inflacija sporo, ali konstantno raste, a rublja je takođe prilično „siromašna“) , praćen teškoćama u proizvodnji oružja i manjkom radne snage od nekoliko miliona ljudi, to želi da nadoknadi na drugim stranama.

Osim toga, Moskva je, kao nikada ranije, u velikom strahu da će Zapad dozvoliti Ukrajini da gađa rusku teritoriju svojim raketama dugog dometa. Iako je Putin u junu bio u Severnoj Koreji sa Kim Džong Unom, sada je poslao Šojgua da „definiše neke druge stvari“. Zanimljivo je da su se sreli dva puta u jednom danu, a taj drugi susret nije najavljen, što znači da je Kim Džong Un imao nešto važno da komunicira ili traži.

Severna Koreja je sa Rusijom potpisala sporazum da će joj u slučaju napada na jednu zemlju, druga priskočiti u pomoć. Ne znamo kako je sporazum funkcionisao nakon napada ukrajinske vojske na Kursku oblast, ali do tada je Severna Koreja isporučila Rusiji svoje balističke rakete dugog dometa do 900 kilometara (netačne, ali veoma destruktivne) i „milionske komada“ razne municije. Sporazum je bio važan Pjongjangu zbog situacije u regionu, jer s vremena na vreme ispaljuje projektile u Japansko more i provocira Južnu Koreju. Očekuje se da će Severna Koreja nastaviti da snabdeva Rusiju municijom i oružjem.

Lavrov: Rusija ne želi eskalaciju, ali se zapadni političari ponašaju kao deca

Čini se da se dve zemlje dogovaraju i o „izvozu radne snage”. Naime, Rusiji nedostaje nekoliko miliona radnika, posebno van ratne industrije, uglavnom u građevinarstvu i poljoprivredi, i tu rupu donekle mogli da „zakrpe“ radnici koje bi Kim Džong Un poslao Putinu. Prorežimski portal gazeta.ru je na proleće objavio i da će Rusija uskoro „očekivati masivan priliv severnokorejskih radnika“. Time bi se, kako navodi taj portal, smanjio deficit radne snage, ali i zamenili gastarbajteri iz centralne Azije kojih je trenutno najviše u Rusiji, a Moskva želi da ograniči njihov dolazak. Naime, teroristički napad džihadista na koncert u Podmoskovlju izveli su regrutovani tadžikistanski gastarbajteri, pa je Rusija deportovala izvestan broj sumnjivih srednjoazijskih radnika.

Podsetimo, nedavno je Tadžikistan, koji ima najviše radnika u Rusiji i njihovim doznakama puni više od trećine budžeta, savetovao svoje građane da izbegavaju odlazak na posao u Rusiju. Međutim, u slučaju severnokorejskih radnika, postoji mali problem, naime to su sankcije UN uvedene Severnoj Koreji a koje je podržala i Rusija. Dakle, ovi radnici će u Rusiju dolaziti kao „studenti“, a prema ruskim zakonima „studenti imaju pravo da rade dok studiraju“. Osim toga, ovi radnici su mnogo jeftiniji, nisu skloni sindikatima i drugim udruženjima, a njihova isplata bi išla preko Pjongjanga. Ruske kompanije bi plaćale severnokorejskoj državi, koja bi potom isplaćivala plate ovim „studentima“.

Rusija gradi sve „toplije“ odnose sa Severnom Korejom, ali veoma pazi da ne naljuti Peking, koji tu zemlju smatra svojom interesnom zonom. Podsetimo, Putin je u maju želeo da iz Pekinga, gde je bio u poseti, ide u Pjongjang, ali ga je Si Đinping „zamolio“ da to ne čini, pa se Putin prvo vratio u Moskvu, a zatim za samo nekoliko nedelja otišao u Severnu Koreju. . Iako je Severna Koreja postala najbliži saveznik Rusije, sve ima cenu, uključujući i „beskrajnu bratsku ljubav“. Osim što je snabdeva energijom po veoma povoljnim cenama, Rusija šalje pšenicu i drugu hranu Severnoj Koreji. Neki nezavisni ruski mediji javljaju da na okupiranim teritorijama već ima radnika iz te zemlje, gde rade na raščišćavanju.

Nenajavljena poseta: Sergej Šojgu stigao u Iran

Šojguova poseta Iranu bila je u vezi sa dugo odlaganim, ali navodno ubrzo dogovorenim, novim „međudržavnim sporazumom“. Kako je početkom godine navela prorežimska agencija TASS, a prenela ruska redakcija Bi-Bi-Sija, ruski ambasador u Iranu Aleksije Dedov nazvao je to „dokumentom koji će decenijama unapred odrediti rusko-iranske odnose“. Šojgu je o tome razgovarao sa novim iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, a pregovori o sporazumu su počeli sa bivšim predsednikom Ebrahimom Raisijem, koji je nedavno poginuo u padu helikoptera. Šojguov dolazak u Teheran poklopio se i sa najavama na Zapadu da su Iranci Rusiji isporučili balističke rakete kratkog dometa Fath-360, kojima Rusi gađaju Ukrajinu.

Teheran je to negirao, ali su neki visoki zvaničnici priznali da su Rusiji prodavali oružje za „pšenicu, soju i kukuruz“. Već smo pisali da je Ahmad Bakšais Ardestani, član parlamentarnog Odbora za bezbednost i spoljne odnose, rekao da „Iran isporučuje Rusiji bespilotne letelice i rakete u zamenu za soju i pšenicu“.

Sankcije sve manje deluju: Porasla trgovinska razmena između Rusije i EU

Ukrajinsko evropsko pravosuđe navodi da Iran, kako je rekao u intervjuu listu Didban Iran, izvozi dronove i rakete u Rusiju u okviru ekonomske i političke saradnje. „Ako damo projektile Hezbolahu, Hamasu i Hašd al-Šabiju (šiitska milicija u Iraku), zašto ih onda ne možemo dati Rusiji“, rekao je Ardestani. Iran je, piše Bi-Bi-Si, saopštio da je pristao da kupi ruske jurišne helikoptere Mi-28, lovce SU-35 i avione Jak-130. Međutim, postoje izveštaji da isporuka trenutno visi u vazduhu.

Nedavno je, kako prenosi Bi-Bi-Si, ruski orijentalista Ruslan Sulejmanov, pozivajući se na medijske izveštaje i svoje izvore bliske Hutima, izjavio da savetnici vojne obaveštajne uprave (GRU) rade u Sani pod maskom zaposlenih u humanitarnim organizacijama. Američki mediji su, pak, preneli da je Kremlj razmatrao mogućnost snabdevanja Huta oružjem, tačnije raketama, ali je bio primoran da odustane pre svega zbog pritiska SAD i Saudijske Arabije. A Saudijska Arabija je veoma važan partner Rusije.

I na kraju, poseta Siriji, odnosno Bašaru el Asadu, koji je ostao na vlasti samo zahvaljujući ruskoj intervenciji, bila je vezana za situaciju na Bliskom istoku. Doduše, pojedini ukrajinski mediji javljaju da se određeni broj „sirijskih plaćenika“ nalazi na ruskoj strani na ratištu u Ukrajini, gde služe kao „meso“ u prvim linijama fronta, ali to nije nužno povezano sa Šojguovom posetom, jer dešava „samo po sebi“. On je uverio Bašara el Asada da Rusija neće napustiti Siriju i da će biti uz njega čak i u slučaju širenja sukoba na Bliskom istoku, prenosi Jutarnji list.