Talas desnice udario u zid: Kako je osamdesetogodišnjak sačuvao Brazil, zadao udarac Trampu i mobilisao Gen Z

Kada je Luiz Inasio Lula da Silva u nedelju uveče proglasio pobedu na predsedničkim izborima u Brazilu, rezultat je imao značaj koji prevazilazi granice najveće latinoameričke države. Osamdesetogodišnji političar, nekadašnji metalurški radnik i sindikalni lider, osvojio je četvrti predsednički mandat, pobedivši senatora Flavija Bolsonara, sina bivšeg predsednika Žaira Bolsonara.

Prema konačnim rezultatima, Lula je osvojio 51,79 odsto važećih glasova, naspram 48,21 odsto koliko je dobio njegov protivnik. Posebno je značajno što je Lula preokrenuo rezultat prvog kruga, u kojem je Bolsonaro bio u prednosti. Time je postao prvi kandidat u novijoj istoriji Brazila koji je uspeo da pobedi na predsedničkim izborima nakon što je u prvom krugu završio na drugom mestu.

Tramp doveo u pitanje rezultate izbora u Brazilu: "Izgleda kao da su namešteni"

Lula ponovo izabran za predsednika Brazila: Osvojio četvrti mandat

Brojevi, međutim, ne govore sve o značaju ovog rezultata. Lula je pobedio u zemlji u kojoj je desnica duboko ukorenjena, društvo izrazito polarizovano, a politički pokret porodice Bolsonaro i dalje okuplja milione birača.

Još je važniji međunarodni kontekst. Poslednjih godina desničarski i populistički lideri ostvarivali su značajne izborne pobede širom Latinske Amerike, od Argentine do Čilea. U takvoj atmosferi, Lula je uspeo da odbrani politički projekat zasnovan na socijalnoj zaštiti, smanjenju nejednakosti i snažnijoj ulozi države.

Reuters je njegovu pobedu opisao kao istorijski povratak koji je zaustavio niz desničarskih izbornih uspeha u regionu.

Poraz Bolsonara i modela koji je promenio Brazil

Da bi se razumela težina Luline pobede, treba se vratiti na politički uspon Žaira Bolsonara, bivšeg predsednika koji je od 2019. do 2022. godine postao jedno od najprepoznatljivijih lica radikalne desnice u svetu.

Bolsonaro je izgradio pokret na konzervativnim društvenim vrednostima, oštroj retorici protiv političkih protivnika, obećanjima o obračunu sa kriminalom i suprotstavljanju delu ekoloških i socijalnih politika prethodnih levih vlada. Njegov politički stil povezivao je nacionalizam, nepoverenje prema institucijama i predstavu o snažnom lideru koji se suprotstavlja postojećem političkom poretku.

Posle poraza na izborima 2022. godine, Bolsonaro je postao centralna figura krize oko prihvatanja izbornog rezultata. Brazilski Vrhovni sud osudio ga je na 27 godina zatvora zbog zavere za sprečavanje mirnog prenosa vlasti.

Njegov sin Flavio pokušao je da sačuva političko nasleđe porodice i vrati je na čelo države, ali je Lula ipak uspeo da pobedi kandidata koji nije predstavljao samo drugu političku opciju, već nastavak pokreta koji je duboko promenio brazilsko društvo.

Značaj pobede upravo je u tome što je Lula uspeo da pobedi u društvu u kojem desnica nije marginalizovana, već predstavlja ozbiljnog protivnika sa dubokim uporištem među biračima.

Nova taktika u američkim izborima: Političari ciljaju birače preko veštačke inteligencije

Lula vraća levicu u igru

Brazilski izbori imaju širi značaj zato što se odvijaju u trenutku kada su konzervativne i desničarske snage ostvarile značajne uspehe širom Latinske Amerike. U Argentini je Havijer Milej postao simbol radikalnog raskida sa dotadašnjim ekonomskim modelom, dok je u Čileu pobedu odneo konzervativac Hoze Antonio Kast.

Nezadovoljstvo ekonomskim prilikama, strah od kriminala i razočaranje tradicionalnim političkim strankama otvorili su prostor za nove desničarske lidere. Međutim, Lulina pobeda pokazuje da političko nezadovoljstvo nije trajno vlasništvo nijedne strane.

Tokom njegova prva dva mandata, od 2003. do 2010. godine, Brazil je proširio socijalne programe, povećao minimalnu zaradu i poboljšao pristup obrazovanju, što je doprinelo smanjenju siromaštva.

Za levicu širom sveta njegova pobeda nosi važnu poruku - nije dovoljno kritikovati nejednakost ili braniti socijalnu državu kao vrednost samu po sebi. Potrebno je pokazati da takva politika može da donese konkretne rezultate i da građanima ponudi uverljivu predstavu o budućnosti.

Važan deo Lulinog političkog nasleđa jeste i zaštita Amazonije. Krčenje brazilske amazonske prašume smanjeno je za 42 odsto za godinu dana, a za 71,2 odsto u odnosu na 2022. godinu, dostigavši najniži nivo od početka merenja 1988. godine.

Podsećenja radi, tokom predsedničkog mandata Žaira Bolsonara, od 2019. do 2022. godine, krčenje Amazonije naglo je poraslo, a 2021. dostiglo najviši nivo u poslednjih 15 godina, prema zvaničnim podacima brazilskog instituta INPE. Reuters je izveštavao i o slabljenju institucija zaduženih za zaštitu životne sredine tokom njegove vlasti, dok je Lula po povratku na mesto predsednika obnovio program za suzbijanje krčenja šuma.

Ishod izbora zato je važan i izvan brazilske politike, jer od odluka najveće amazonske države zavise očuvanje jednog od ključnih svetskih ekosistema i borba protiv klimatskih promena.

Amazon blizu prekretnice: "Ako živite od prašume, uskoro nećete imati ništa"

Monroova doktrina i Trampova borba za uticaj u Latinskoj Americi

Još 1823. godine američki predsednik Džejms Monro proglasio je doktrinu prema kojoj evropske sile ne bi trebalo da se mešaju u poslove zapadne hemisfere. Iako je prvobitno predstavljena kao upozorenje evropskim kolonijalnim silama, Monroova doktrina vremenom je postala i osnova za opravdavanje širenja američkog političkog i vojnog uticaja u Latinskoj Americi.

Više od dva veka kasnije, Donald Tramp oživljava sličnu logiku. Suština njegovog pristupa je insistiranje na američkoj dominaciji u zapadnoj hemisferi i ograničavanju uticaja rivala, pre svega Kine.

Kao najveća ekonomija Latinske Amerike, članica BRIKS-a i jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Kine, Brazil ima značajnu ulogu u oblikovanju odnosa snaga u regionu.

Lula se zalaže za multipolarni svetski poredak u kojem Brazil vodi samostalnu spoljnu politiku i sarađuje sa različitim centrima moći, umesto da se podredi interesima Vašingtona ili Pekinga. Njegova pobeda znači da će Brazil nastaviti da insistira na takvoj poziciji, što predstavlja prepreku Trampovim ambicijama da u regionu okupi blok vlada politički bliskih američkoj administraciji.

Pobeda važna, ali pravi test tek sledi

Lula sada ima novi mandat i snažan politički kapital, ali će se suočiti sa ozbiljnim izazovima. Konzervativne snage ostaju uticajne u Kongresu, dok visoki troškovi zaduživanja, javni dug i ograničen budžetski prostor mogu da otežaju sprovođenje socijalnih obećanja.

Reuters upozorava da će upravo ekonomska politika i odnosi sa Kongresom biti među ključnim pitanjima njegovog novog mandata.

Od toga da li će Lula uspeti da poboljša životni standard građana zavisiće i budućnost brazilske levice. Njegov lični autoritet bio je presudan za povratak na vlast, ali dugoročni uspeh političkog projekta zavisiće od rezultata i sposobnosti Radničke partije da izgradi novu generaciju lidera.

Ipak, već sada je jasno da je Lulina pobeda promenila političku sliku Latinske Amerike. U trenutku kada se činilo da desnica gotovo nezaustavljivo širi svoj uticaj, Brazil je pokazao da postoji i drugačiji put.

Lula nije samo pobedio na izborima. Njegov rezultat vraća socijalnu pravdu, smanjenje nejednakosti i političku samostalnost zemalja Globalnog juga u središte međunarodne rasprave.

Možda je najvažnija poruka ovogodišnjih izbora u Brazilu da desni talas nije nezaustavljiv. U vremenu kada se politička podrška često gradi na strahu, besu i podelama, Lula je pokazao da solidarnost i obećanje pravednijeg društva i dalje mogu da mobilišu milione ljudi.

Posebno je značajna uloga mladih, odnosno generacije Z, čija je mobilizacija na ulicama i društvenim mrežama pomogla da se preokrene raspoloženje u završnici kampanje.

Studentski protesti protiv povratka porodice Bolsonaro na vlast proširili su se zemljom nakon prvog kruga, dajući novi zamah Lulinoj kampanji.

Možda je to pokazatelj da politička budućnost levice ne zavisi samo od iskustva njenih starijih lidera, već i od sposobnosti da dopre do novih generacija, njihovih problema i načina na koji se politički organizuju.

Za globalnu levicu, to je više od izborne pobede jednog lidera. To je dokaz da borba za drugačiji politički i ekonomski poredak nije završena.

Zašto Brazil uvek prvi govori na Generalnoj skupštini UN? Nije stvar ni u protokolu ni u azbučnom redu

Kontrolišu 70 odsto svetskih rezervi: Visoki zvaničnici u Moskvi na Forumu zemalja izvoznica gasa