U pristustvu Zelenskog: Kanadski parlament aplaudirao ukrajinskom nacisti

Predsedavajući Donjeg doma kanadskog parlamenta Entoni Rota izvinio se zbog veličanja Jaroslava Hunke, bivšeg vojnika nacističe Vafen-SS divizije, koji je dobio veliki aplauz i ovacije kanadskih parlamentaraca tokom posete predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Burne reakcije jevrejske zajednice

Entoni Rota se izvinio nakon burne reakcije jevrejske zajednice koja je osudila veličanje Jaroslava Hunke (98), bivšeg borca Prve ukrajinske divizije, poznate i kao Vafen-SS divizija "Galicija", dobrovoljačke nacističke jedinice koju su tokom Drugog svetskog rata činili uglavnom dobrovoljci ukrajinskog porekla iz Galicije.

Tokom posete predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kanadskom parlamentu u petak, Hunka je sedeo na galeriji, a Rota ga je predstavio kao "ukrajinskog heroja" koji se borio za nezavisnost Ukrajine od Rusije, prenosi RTS.

Puna sala kanadskih parlamentaraca odgovorila je aplauzom i ovacijama, a Hunka je ustao da pozdravi poslanike i goste iz Ukrajine.

"Naknadno sam saznao više informacija zbog kojih žalim što sam odlučio da odam počast Hunki. Želim jasno da kažem da niko, uključujući kolege parlamentarce i delegaciju Ukrajine, nije bio upoznat sa mojim namerama i mojim rečima dok ih nisam izgovorio", rekao je Rota.

Istakao je da posebno želi da uputi najdublje izvinjenje jevrejskim zajednicama u Kanadi i širom sveta.

Kabinet kanadskog premijera Džastina Tridoa saopštio je da je odluku da pozove i odlikuje Hunku donela sama Kancelarija predsedavajućeg Donjeg doma.

"Predsedavajući Donjeg doma se izvinio i prihvatio punu odgovornost za pozivanje i odavanje počasti Hunki u parlamentu. To je bila dobra odluka", istakao je portparol premijera Tridoa.

"Da biste bili deo takve jedinice, morali ste se zakleti na vernost Hitleru"

Na veličanje Hunke u kanadskom parlamentu reagovala je zvanična Moskva, brojne jevrejske organizacije i pojedinci, ali i opozicija u Kanadi koja optužuje vlast za veliki propust.

"Činjenica da je takva osoba, a preko nje i organizacija čiji je član bio, dobila ovacije u Donjem domu, duboko je zabrinjavajuća", rekao je za kanadski Si-Bi-Si Den Paneton, direktor Centra "Simon Vizental".

Paneton je istakao da povezanost sa Vafen-SS divizijom čini Hunku saradnikom nacista.

"Da biste bili deo takve jedinice, morali ste se zakleti na vernost Hitleru i biti umešani u masakr civila. Nije važno ako tvrdite da ste bili borac protiv komunizma, i dalje ste upleteni u nacističku ratnu mašineriju. To vas čini saučesnikom", naglasio je Paneton i upozorio da u budućnosti svi moraju biti oprezniji.

Istakao je da veruje da je solidarnost sa Ukrajinom u borbi protiv ruske invazije neverovatno važna, ali i napomenuo da podrška Kijevu ne može biti opravdanje za tolerisanje ili otvoreno veličanje nacista i njihovih ratnih zločina.

"Pomalo mračno nasleđe ukrajinskog nacionalističkog pokreta"

Rukovodilac ukrajinskih studija na Univerzitetu u Otavi Dominik Arel objasnio je za Si-Bi-Si da je divizija u kojoj se borio Hunka privukla na hiljade ukrajinskih dobrovoljaca, od kojih su se mnogi pridružili sa nadom da će se izboriti za ukrajinsku nezavisnost.

Arel kaže da su samo Nemci iz Nemačke mogli da se bore u nemačkoj vojsci, pa su dobrovoljci koji nisu bili Nemci a koji su verovali u nacističke ciljeve ili pokušavali da iskoriste nacističku moć za svoje ciljeve bili organizovani u SS divizije.

Napominje da je teško utvrditi da li su određene divizije počinile bilo kakve zločine, ali ističe da ukrajinski nacionalistički pokreti u vreme Drugog svetskog rata ima "izuzetno kompleksno", ako ne i "pomalo mračno" nasleđe ekstremno desne ideologije i saradnje sa nacistima u borbi protiv Sovjetskog Saveza.

Od kraja februara do kraja marta 1945. godine Vafen-SS divizija "Galicija" borila se i protiv jugoslovenskih partizana u Štajerskoj i Koruškoj oblasti na austrijsko-slovenačkoj granici.

Nekadašnji premijer Kanade Brajan Malruni pozvao je 1985. godine kraljevsku komisiju da ispita da li je Kanada postala utočište ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata.

Komisija sudije Žila Dešena utvrdila je da je u to vreme u Kanadi živelo oko 600 bivših pripadnika Vafen-SS divizije "Galicija". Međutim, Dešen je rekao da sama pripadnost diviziji ne predstavlja ratni zločin.

Komisija je utvrdila da nema dokaza da je divizija "Galicija" bila umešana u zločine nad Jevrejima, iako je kasnije napadala poljske civile.