Upad Bolsonarovih pristalica u najviše institucije Brazila, naređena bezbednosna intervencija

Pristalice bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara upale su u zgradu Kongresa u Braziliji, prenosi "Odija". Demonstranti su probili blokadu koju je napravila vojna policija. 

Kako navodi Odija, demonstranti su upali u Nacionalni kongres, Palatu Planalto i sedište Federalnog vrhovnog suda. Vojna policija je pokušala da u tome spreči demonstrante koristeći biber-sprej.

Demonstranti nose transparente sa natpisima "Lula u zatvor", "Vojna intervencija", "Vrhovni je narod" i "Predsednik Bolsonaro".

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva proglasio je federalnu bezbednosnu intervenciju. Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva se trenutno nalazi na službenom putu u državi Sao Paulo, navodi Rojters.

Demonstrante je nazvao "fašistima, fanaticima" i rekao da će biti kažnjeni "punom snagom zakona". Intervencija u Braziliji trajaće do 31. januara, naveo je Lula.

Predsednik Brazila je naredio angažovanje nacionalne garde kako bi se ponovo uspostavio red u prestonici.

Naredio je i zatvaranje centralnog dela Brazilije - uključujući i glavnu aveniju u kojoj se nalaze administrativne i vladine zgrade - na 24 sata.

Ministar pravde Flavio Dino nazvao je demonstracije "apsurdnim" i naveo da "pokušaj da se volja nametne silom neće prevladati".

Brazilsko javno tužilaštvo je u saopštenju navelo da je državni tužilac zatražio "momentalno otvaranje krivičnog istražnog postupka".

Dopisnik Gardijana iz Brazila izveštava da je, prema jednoj od brazilskih televizija do sada uhapšeno 150 ljudi.

Sudija Vrhovnog suda Brazila Aleksandar de Moraes odlučio je da suspenduje guvernera Brazilije Ibaneiza Roša na 90 dana, navodeći bezbednosne propuste koji su omogućili pristalicama bivšeg, krajnje desničarskog predsednika Žaira Bolsonara, da izvrše upade u zgrade federalne vlade Brazila.

Pre odluke o suspenziji, guverner Roša je izjavio da je najmanje 400 ljudi uhapšeno posle upada u ključne vladine zgrade u Braziliji, poručivši da će krivci "platiti za počinjene zločine", preneo je Si-En-En.

Sudija Moraes je naložio i da se kampovi koje su podigle pristalice Bolsonara ispred vojnih baza rasformiraju u roku od 24 sata, kao i da se deblokiraju saobraćajnice i oslobode objekti vlade Brazila, navodi se u izveštaju Rojtersa.

De Moraes je naredio i da se na društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i TikTok blokira propaganda pobunjenih pučista.

Osude svetskih lidera

SAD osuđuju bilo kakav napor kojim se podriva demokratija u Brazilu, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven. Američki predsednik Džozef Bajden upad u zgrade administracije Brazila nazvao je "nečuvenim".

"Predsednik Bajden pomno prati situaciju i naša podrška brazilskim demokratskim institucijama je nepokolebljiva. Brazilska demokratija neće biti uzdrmana nasiljem", naveo je Saliven na Tviteru.

Masovni napadi Bolsonarovih pristalica na zgrade federalne vlade Brazila i predsedničku palatu odmah su upoređeni sa invazijom sledbenika Donalda Trampa na američki Kapitol 6. januara 2021. godine.

Čileanski predsednik Gabrijel Borić opisao je upad kao "kukavički i podli napad na demokratiju", dok je kolumbijski predsednik Gustavo Petro rekao da je "fašizam odlučio da izvede državni udar".

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da volja naroda Brazila i demokratskih institucija mora biti poštovana.

Žair Bolsonaro je krajem decembra prošle godine napustio zemlju i otputovao na Floridu, 48 sati pre inauguracije novoizabranog predsednika Lule da Silve, tvrdeći da je "izgubio bitku, ali ne i rat".

Bolsonaro je više puta rekao da neće predati dužnost Luli da Silvi na inauguraciji u nedelju, kršeći brazilsku demokratsku tradiciju i dovodeći time u pitanje legitimitet oktobarskih izbora na kojima je tesno poražen.

Predsednik Lula je bio na predsedničkom položaju u periodu od 2003. do 2011. godine, a prošle godine u oktobru je posle bespoštedne izborne kampanje koja je podelila Brazil, u drugom izbornom krugu nadmašio ljutog protivnika, desničara i dosadašnjeg predsednika Žaira Bolsonara za oko jedan odsto glasova, podseća se u izveštaju Rojtersa.

Prema zvaničnim rezultatima, Lula je osvojio 50,9 odsto glasova, a Bolsonaro 49,15. Nakon toga počinju protesna okupljanja Bolsonarovih pristalice ispred vojnih baza širom Brazila i apeli da se izvrši vojna intervencija, a Lula spreči da ponovo preuzme predsedničku fukciju.

Kamiondžije koje podržavaju Bolsonara blokirali su  30. i 31. oktobar saobraćajnice širom zemlje, a 2. novembra Bolsonarove pristalice održavaju masovne mitinge širom zemlje, ponovo zahtevajući intervenciju oružanih snaga Brazila.

Bolsonaro 22. novembra osporava rezultate izbora uz objašnjenje da bi glasovi iz nekih mašina za glasanje trebalo da budu "poništeni", ali nadležni organi su odbacili njegovu žalbu. Istog dana sud je overio Lulinu izbornu pobedu, a odmah nakon toga Bolsonarove pristalice pokušale su da napadnu sedište federalne policije u glavnom gradu Braziliji.

Situacija u Brazilu se ne smiruje jer je dva dana kasnije uhapšen muškarac zbog pokušaja da podmetne bombu u znak protesta protiv rezultata izbora.

Uprkos pritisku Bolsonarovih pristalica Lula je 1. januara po treći put položio zakletvu kao predsednik i tom prilikom poručio da je pravi pobednik predsedničkih izbora - demokratija.