Veber: Evropljani da se pripreme za rat i izgrade sopstvene nuklearne kapacitete

Lider Evropske narodne partije (EPP), najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, Manfred Veber pozvao je Evropljane da se pripreme za rat, bez podrške SAD, i izgrade sopstvene nuklearne kapacitete.

Usled mogućeg povratka bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, Veber je opisao Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina kao dve osobe "koje su postavile okvir" za 2024. godinu. 

"Želimo NATO, ali moramo i da budemo dovoljno snažni da možemo da se odbranimo bez njega, ili u vreme Trampa", rekao je Veber u telefonskom intervjuu za Politiko.

On je dodao da, bez obzira na to ko će biti izabran za predsednika SAD, Evropa mora da bude sposobna da bude samostalna u pogledu spoljne politike i da bude nezavisna u samoodbrani. 

Veber je, kada je reč o evropskoj nuklearnoj odbrani, rekao da Evropa mora da izgradi kapacitete za odvraćanje i da ima sposobnost za odbranu. 
Ocenio je da je, kada je situacija toliko loša da nema drugog izlaza, nuklearna opcija odlučujuća.

NATO se trenutno u velikoj meri oslanja na američke nuklearne bojeve glave koje su raspoređene u šest vazduhoplovnih vojnih baza u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.

Putin premestio deo nuklearnog naoružanja u drugu zemlju

Kako navodi Politiko, jedina zemlja u EU koja  bi mogla da ima veću ulogu je Francuska, pošto raspolaže sa oko 300 nuklearnih bojevih glava, a Veber je ocenio da je vreme da se vrati ideja internacionalizacije francuskih snaga za nuklearno odvraćanje.

"Želeo bih da vidim evropsku dimenziju nuklearne odbrane kao dugoročni cilj. Ali sve dok to nije realno, trebalo bi da prihvatimo ponudu (francuskog predsednika Emanuela) Makrona i da sada razmislimo o tome kako francusko nuklearno naoružanje takođe može biti ugrađeno u evropske strukture", rekao je Veber.

Francuski predsednik Emanuel Makron je 2022. godine izneo ideju o evropskom nuklearnom odvraćanju pod vođstvom Francuske i pozvao na "strateški dijalog" o ulozi francuskog nuklearnog odvraćanja u kolektivnoj bezbednosti Evrope.

Nemačka nikada nije odgovorila na tu ponudu, a  Francuska je 2022. ponovo pozvala Berlin na razgovor i poručila da je ponuda još na stolu.

Nemačka se naoružava: Za nove helikoptere osam milijardi evra

Druga evropska nuklearna sila je Velika Britanija, zemlja koja više nije članica EU, ali koja raspolaže sa nešto manje od 260 nuklearnih bojevih glava, a Veber smatra da bi možda trebalo da se pokrene konstruktivan dijalog sa "britanskim prijateljima".

"Oni, takođe, imaju poteškoće u obezbeđivanju svoje sigurnosti. Njima, takođe, ponestaje novca za dva nosača aviona koja imaju. I njima je teško da održavaju svoje kapacitete. I u tom pogledu možda je sada ispravno započeti organizovani strukturirani dijalog sa Velikom Britanijom", naveo je Veber.

Veber je priznao da, iako je Evropa podeljena oko tema kao što su Rusija i odbrana, političari iz centrističkih partija moraju da urade bolji posao u mapiranju rizika.

"Moramo da budemo iskreni prema ljudima. Ne bi trebalo da krijemo realnost situacije pretnje pred Putinom da bismo nekako stvorili osećaj da stvari neće biti tako loše", zaključio je on.