Zemlja od danas ima osam milijardi stanovnika: Ima li na našoj planeti mesta za sve nas?

Od danas nas ima osam milijardi! Prognoze su se ostvarile i na današnji dan napravljena je još jedna demografska prekretnica.

Sajt, koji prikuplja podatke zvaničnih institucija država u svetu, pokazao je da smo premašili brojku od 8 milijardi ljudi na planeti Zemlji.

Kakve su posledice rasta populacije i ima li mesta na planeti za sve nas?

Godine 1804. svet je dočekao milijarditog stanovnika! Bilo je potrebno 126 godina da se taj broj poveća na dve milijarde.

Međutim, sa sedam milijardi na sadašnjih osam, bilo je potrebno samo 11 godina, što je najbrži rast u istoriji.

Da li su te brojke prevelike za planetu?

"Danas dominatna mišljenja su pesimistična i svi pričaju da je Zemlja prenaseljena zbog eksploatacije resursa, naročito onih neobnovljivih. Međutim, problem u našoj planeti je nejednaka raspodela, bogati imaju sve – siromašni ništa. Veliki broj istraživanja pokazuje da hrane ima dovoljno za osam milijardi stanovnika, kopna ima dovoljno, naša planeta ima dovoljno resursa, ali su oni nejednako raspoređeni", ističe za UNU demografkinja Danica Šantić.

Osam milijardi stanovnika pretvorili smo u grupu od 100 ljudi. Njih 60-oro je naseljeno na Azijskom kontinentu, 18-oro zauzima područje Afrike.

Po ovoj prilagođenoj računici u Evropi živi devet ljudi, a u Južnoj Americi osam. Severna Amerika ima četiri stanovnika, a u Australiji živi samo jedan čovek.

"Najviše stanovništva ima u Aziji i Africi, na prvom mestu još uvek je Kina, a očekuje se da 2023. godine to bude Indija. Azija samo na osnovu podataka za ove dve zemlje ima negde oko dve i po milijarde stanovnika i u tim zemljama se očekuje dalji rast broja stanovnika", kaže za UNU Gordana Bjelobrk iz Zavoda za statistiku.

I dok se danas slavi rođenje osmomilijarditog stanovnika Zemlje, iz Populacionog fonda UN stižu nova upozorenja.

Do sredine 21. veka stanovništvo Srbije će se smanjiti za skoro milion i po ljudi. I to nije slučaj samo sa Srbijom, i ostatak civilizacije će biti suočen sa sporijim rastom populacije. 

"Brojni demografi kažu da će 2050. godine Zemlja ući u jedan model koji do sada nije bio poznat, a to je opadanje na globalnom nivou. Manje radne snage, manje rađanja, sve starije stanovništvo, migracije koje su usmerene tamo gde je potreba za poslom veća. Zemlja se ponovo menja, iz sistema prenaseljenosti u sistem nedovoljne naseljenosti", smatra Šantić.

Bilo kako bilo, planeta Zemlja je naše jedino mesto za život – odakle nemamo gde. Ali zato sada imamo osam milijardi razloga da je volimo i čuvamo.