UNA analiza: Šta će doneti najavljene izmene Krivičnog zakonika i koje su novine

Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku, ponovo se menjaju - šesti, odnosno osmi put u proteklih 12 godina. Javna rasprava počela je 1. oktobra, a trajaće do kraja meseca. Novine su brojne.

Prema izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, predviđene su i duplo veće kazne za nasilje u porodici, zatvor za napad na nastavnike i lekare, ali i strože sankcije za saobraćajne nesreće.

„Dosta široki raspon kazna, pa će recimo za osnovni oblik ubistva biti kazna od pet godina do praktično doživotnog, osnovni oblik silovanja isto tako od pet do doživotnog, a onda ćemo imati i za teška ubistva za koje je recimo kazna od 10 do doživotnog, za silovanje do doživotnog“, objašnjava za UNU pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.

Osim strožih kazni, značajan je i predlog izmene i dopuna Krivičnog zakonika kada su u pitanju javne nabavke.

Ubio oca, babu i dedu: Podignuta optužnica za trostruko ubistvo u Knjaževcu, Milojeviću preti doživotna robija

„Ministarstvo pravde radna grupa je predvidela krivično delo zloupotrebe sa javnim nabavkama. Na današnji dan mi imamo to krivično delo koje kaže da svako ko vrši neke zloupotrebe tako što se dogovara sa proizvođačem ili vrši bilo koju drugu protivpravnu radnju, da se to kažnjava zatvorom. Međutim ovim izmenama se kaže da bi osnovni oblik krivičnog dela u vezi sa javnim nabavkama postojao, iznos nabavke treba da bude preko pet miliona. To suštinski znači, da do pet miliona nije važno da li ćete vi nameštati javne nabavke“, navodi Ilić.

Sasvim jedno je zakon, a sasvim drugo sudska praksa, koja prema njegovim rečima, u većini slučajeva izriče minimalne zatvorske kazne. Naš sagovornik objašnjava i da je jedan od problema što se izmene i dopune Krivičnog zakona dugo pripremaju, otprilike tri godine, a što o njima stručna javnost ima uvid samo mesec dana.

Objave na društvenim mrežama kao trag policiji: Građani i anonimno mogu da pomognu u hapšenju

„Menjanje Zakonika je nešto čemu država vrlo lako pristupa, zato što je to dosta zgodno za komunikaciju sa građanima. ‘Evo mi smo povećali kazne‘, ‘Mi ćemo zlotovore u zakon‘, a zapravo stalno povećavanje kazni govori o jednoj nemoći države, govori o tome da sistem ne funkcioniše. Kad vi stalno podižete kazne, to govori da se vi u celom sistemu ne oslanjate na drugo, nego samo na te kazne, nego da kod vas prevencija ne funkcioniše“, smatra Ilić.

Javna rasprava je u toku i trenutno se iznose predlozi i eventualne primedbe od strane stručne javnosti na sam nacrt izmena Krivičnog , te će se nakon održane javne rasprave, izmene i dopune naći pred poslanicima u Narodnoj skupštini.

Nakon toga će se raspravljati o navedenim izmenama Zakonika, nakon čega će se pristupiti glasanju.

Da li bi oštrije kazne smanjile broj slučajeva nasilja u porodici?