Vojni rok u Srbiji - "da" ili "ne": UNA proverava ko će ići u vojsku na 75 dana i na koji način?

Dok čekamo da i zvanično bude uvedeno obavezno služenje vojnog roka u trajanju od 75 dana, o tome polemišemo na razne načine - da li je to sada nama potrebno, kako generacija Zed gleda na tu obavezu, ima li država neophodnu infrastrukturu koja će to da isprati, koliko zaista i može da se nauči u ta dva i po meseca i još mnogo drugih dilema. 

Mladi na način svojstven današnjem trenutku u određenoj meri iskazuju svoje mišljenje o služenju vojnog roka, u vidu smešnih video klipova na instagramu i Tik Toku. Šta oni zaista misle o novoj obavezi, ali imamo li i odgovore na sve navedene dileme? 

Upravo o tome u emisiji "Podne" na UNA TV pričali smo sa vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem, kao i sa glasom mladih Velimirom Miloševim, koji je predsednik upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije. 

Može li vojska da vrati džentlmene: UNA je proverila da li je tačno da disciplina stvara muškarce

Ministarstvu odbrane naloženo da pokrene proceduru obaveznog služenja vojnog roka

Prema do sada dostupnim informacijama, obavezni vojni rok bi trajao 75 dana, a podrazumevao bi 60 dana obuke i 15 dana vežbe za muškarce, dok bi za žene bio dobrovoljan i pod istim uslovima. Obrazloženje za vraćanje vojne obaveze uglavnom je da se spremamo za "odbranu Srbije ukoliko ikada bude potrebno, a ne za napad". Kao cilj vojne obuke navodi se priprema i za ratne uslove i za mirnodopski period.

"Odluka da se služi 75 dana jeste odraz potrebe da se popuni rezervnih jedinica u ratu, ali je prekratak, iracionalno prekratak. Sa tim rokom ne rešava se popuna rezervnih jedinica Vojske Srbije. Struktura Vojske Srbije je oblikovana 2006/2007. godine, kada je Ponoš bio načelnik Generalštaba, hteli su da uvedu novi duh u to vreme, sačuvali su maksimum tehnike koji su mogli, ali veliki broj jedinica koje su se popunjavale vojnicima na redovnom služenju vojnog roka, u odnosu na druge evropske zemlje, plan da se pređe na popunjavanje kroz profesionalni model služenja vojske, nije sproveden u delo. Vojska je ostala takva kakva je iz tih godina i sad imamo na papiru mnogo bataljona koji zapravo u miru imaju samo jezgro za ratne razvoje i jedan mali deo sastava jedinice. Te jedinice da bi narasle u prave u vreme rata i da bi imale svrhu, moraju da imaju vojne obveznike koji se na mobilizantski poziv odazivaju, koji zadužuju tada uniformu i oružje i dobijaju svoje dužnosti", objašnjava Radić i dodaje: 

"Taj sistem koji je važio u Jugoslovenskoj narodnoj armiji funkcionisao je rutinski, godišnje su izvršavane redovne vojne vežbe mobilizacijske gotovosti, on sad postoji, ali vojni obveznici stare, biološki stare. Ideja za rezervom iz dobrovoljnog vojnog roka, nije urodila plodom i sad se pribegava radikalnoj meri - obavezno služenje vojnog roka. Ali ostaje nerešeno pitanje, bataljonima ljudi trebaju i u ratu i u miru, a ako služite 75 dana to je rok gde može da se sprovede samo osnovna obuka u nastavnom centru, nemate vreme za koje bi taj regrut mogao da bude raspoloživ za popunu jedinice. Ranije se obuka sprovodila dvokomponentno, jedan deo u nastavnom centru, a drugi u jedinici. Ovo je kompromis za javno mnjenje", ističe Radić.

Prema zakonskim propisima koji su trenutno na snazi obavezno služenje vojnog roka obavlja se najranije u kalendarskoj godini kada se navrši 19 godina, a najkasnije sa navršenih 27, u posebnim okolnostima sa 30 godina. 

"Krovna organizacija mladih Srbije sprovodi svoje istraživanje od 2017. godine, zove se Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih i pitanje da li treba da se uvede vojni rok ili ne je uvek tu. Rezultat ove godine je bio veći nego prethodnih godina, 49 odsto mladih smatra da treba uvesti obavezni vojni rok za mlade momke. Mladi imaju neko svoje mišljenje, ali nisu dovoljno informisani da bi imali jači stav, mi ne znamo stanje vojske, ne znamo kako će izgledati taj vojni rok, šta sve to znači, samo pretpostavljamo na osnovu starih iskustava koje smo slušali u poslednjim godinama. Argumenata ima sa obe strane, i za služenje vojnog roka i protiv. Veći je problem što mladi nisu konsultovani uopšte na ovu temu, a postoje jasni mehanizmi koji omogućavaju da budemo uključeni, imamo Savet za mlade pri Vladi Srbije", ističe Milošev i dodaje: 

"Nije nam se ideja predstavila, često se spominje da vojni rok ima vaspitni momenat za mlade momke, a mladi inače misle da je obrazovni sistem urušen, tako da ako smatramo da vojska ima neki obrazovni karakter i da će rešiti neke probleme, zašto ne uložimo u obrazovni sistem. Da napravimo nove reforme, a da onda pričamo o vojnom roku u nekom drugom kontekstu".

Radić ističe da je vojska postala jedan zatvoreni sistem, da se ništa ne zna o tome, a da je to upravo pogrešno ukoliko država želi da privoli mlade ljude da pristupe vojsci. 

"Od 2017. godine kada se pojavila ideja vraćanja vojnog roka niko nije izašao od ljudi u uniformi u javnost da obrazloži kako bi to moglo da izgleda, niti su rekli ikada da postoji problem popune jedinica, već govore da je sve idealno. Zato se onda postavlja pitanje zašto nam treba vojni rok, ako je sve idealno? Vojska nije vaspitna ustanova, kasno je da se bilo šta uradi za 75 dana u vojsci, nemoguće je da od starešine očekujemo da reši sve probleme koji su se nakupljali od vrtića. Ranije se gledalo drugačije na vojsku, bila je usađena ideja da svi moraju u vojsku, svi su išli, najpoznatije ličnosti su išle, bilo da je sportista, glumac, nosili su uniformu kao i svi ostali. Mi sad živimo u Srbiji gde bezbroj ljudi smatra da je važniji od drugih ljudi, a mi sad njih treba da zovemo da služe vojni rok. Obaveza vojnog roka ili će da bude parcijalna ili da važi za sve, ne može drugačije", objašnjava Radić za UNU. 

Krovna organizacija mladih Srbije predstavila je podatak iz svog izveštaja u kom navodi da je obavezni vojni rok upitan u svetlu zabrinjavajućih podataka koji kažu da oko 52% mladih smatra da nasilje može biti opravdano.

"Ako nateramo mlade momke da barataju oružjem i da uče o vojnim operacijama, moramo se pozabaviti širim kontekstom i tim mladima koji smatraju da je nasilje u nekim slučajevima opravdano i jedan deo njih koji smatra da se na primer Kosovo treba vratiti oružanom akcijom. Moraju se postaviti pitanja kakvi su uslovi u vojsci za pripadnike LGBT zajednice, da li će biti moderno društvo ili ćemo se vratiti u stare okvire gde oni treba da ćute i trpe diskriminaciju", jasan je Milošev. 

Prema zvaničnim procenama Republičkog zavoda za statistiku za 2023. godinu muškaraca starosti od 18 do 27 godina u Srbiji ima nešto više od 350.000. Vojska Srbije trenutno raspolaže sa 11 centara za obuku, a kasarne su nam namenjene za osnovnu pešadijsku obuku, što u ovom trenutku ne bi bilo dovoljno za realizaciju obaveznog vojnog roka, već bi zahtevalo dodatne promene i unapređenja. 

Nema šale, Vojska Srbije se ozbiljno naoružava: "Kupujemo najnoviju i najmoderniju verziju Rafala 4.1"

U Batajnici održan prikaz sposobnosti Vojske Srbije "Zastava 2024", prisustvovao i predsednik Vučić