Da li nas čeka ekstremna zima? El Ninjo jača, a Balkan bi mogao da bude na udaru velikih vremenskih obrta

Prvi septembar ne označava samo početak jeseni u meteorološkom kalendaru. On označava i ulazak u ključni period tokom kojeg klimatski i atmosferski signali velikih razmera postaju sve važniji za razvoj zimskih prilika.

I ove godine postoji signal koji je već privukao pažnju meteorologa širom sveta: El Ninjo prerasta u izuzetno snažnu pojavu, a prognoze pokazuju da će nastaviti da jača narednih meseci. Svetska meteorološka organizacija (WMO) upozorila je da će ovaj fenomen značajno uticati na globalne obrasce temperatura i padavina, dok najnoviji podaci sugerišu da će se njegov vrhunac poklopiti sa sredinom zime.

Španija imala najtoplije i najsmrtonosnije leto u istoriji: Više od 5.000 ljudi umrlo od posledica vrućine

Presušuju reke i ribnjaci, ribe se bore za opstanak: Kakve su posledice ekstremne suše u Evropi?

To ne znači da Evropa automatski ide ka istorijskom ledenom dobu. Međutim, to znači da atmosferska cirkulacija ulazi u period pojačane dinamike i da zima 2026/2027. već sada izaziva ogromno meteorološko interesovanje.

A za Balkan i region jugoistočne Evrope to interesovanje je još veće.

El Ninjo se vraća - i to posebno snažan

El Ninjo je jedan od najznačajnijih prirodnih fenomena koji utiču na klimatski sistem Zemlje. Neuobičajeno zagrevanje površinskih voda u tropskom Pacifiku ne ograničava se samo na područje gde nastaje. Kroz složen lanac interakcija, on može da promeni atmosfersku cirkulaciju na ogromnim udaljenostima.

Najnoviji podaci su impresivni. WMO procenjuje da se El Ninjo brzo razvija ka snažnoj epizodi, pri čemu se prosečna temperaturna anomalija u tropskom Pacifiku kretala oko +2°C za period jul-septembar. Još zanimljivije je to što se očekuje da se ovo jačanje tu ne zaustavi.

Najnovije analize pokazuju da fenomen može dostići izuzetno visok intenzitet tokom jeseni i zime, dok britanski Met Office navodi da bi ovo mogao biti najjači El Ninjo u poslednjih nekoliko decenija, a verovatno i najjači od 19. veka. To je razlog zašto je predstojeća zima već stavljena pod mikroskop.

Meteorolog Todorović najavljuje produžetak leta: Temperature iznad 30 stepeni i u septembru

Velika bitka vodiće se na Atlantiku i Arktiku

Sam El Ninjo nije dovoljan da bi se predvidelo vreme u Evropi i našem regionu. Ključni element je način na koji će se ova termička anomalija "povezati" sa atmosferskom cirkulacijom severne hemisfere. Tu na scenu stupaju mlazna struja (jet stream), Severnoatlantska oscilacija (NAO) i polarni vrtlog.

Polarni vrtlog predstavlja ogromnu cirkulaciju hladnog vazduha oko Arktika. Kada ostane snažan i kompaktan, veoma hladne vazdušne mase ostaju u velikoj meri zarobljene u polarnim predelima. S druge strane, kada je poremećen ili oslabljen, rastu šanse za značajne promene u cirkulaciji i spuštanje ledenih vazdušnih masa prema Evropi.

Upravo tu leži jedan od najzanimljivijih scenarija za zimu 2026/2027. Portal "Severe Weather Europe" već primećuje znakove izuzetno dinamične zimske cirkulacije, pri čemu je snažan El Ninjo povezan sa potencijalnim poremećajima polarnog vrtloga i promenama u toku mlazne struje.

Ukoliko se ovaj razvoj događaja poklopi sa upornim poljima visokog pritiska na severnom Atlantiku, slika se može drastično promeniti. Zapadni vetrovi, koji obično donose relativno blage i vlažne vazdušne mase sa Atlantika prema Evropi, mogli bi da oslabe ili promene smer. U takvom scenariju, hladnije vazdušne mase iz severne i istočne Evrope mogle bi da se pomere južnije. Tu počinje prava drama za naš deo kontinenta.

Okeani najtopliji u istoriji: Da li više temperature ugrožavaju samo podvodni svet ili donose rizike i za kopno?

Šta to znači za naš region?

Jugoistočna Evropa u velikoj meri zavisi od tačne pozicije baričkih sistema kada je u pitanju prodor hladnog vazduha. Ukoliko se tokom zime stvore pravi uslovi, hladne vazdušne mase sa severa Balkana i istočne Evrope mogu se spustiti na jug, izazivajući nagle i značajne padove temperature.

Ovaj efekat može biti posebno snažan kada se hladni prodor kombinuje sa vlagom i organizovanim ciklonima na Mediteranu. Tada vreme može preći iz relativno blagih uslova u teški zimski scenario za samo nekoliko dana, sa snegom čak i na manjim nadmorskim visinama.

Ipak, to ne znači da će svaki hladni prodor doneti sneg u gradove. Za značajniji sneg u nižim predelima potreban je specifičan spoj temperature, vlage, smera vetra i položaja ciklona - što je nemoguće precizno predvideti mesecima unapred putem sezonskih prognoza.

Ovde je potreban oprez. Poslednjih dana kruže scenariji koji zimu 2026/2027. predstavljaju kao siguran "istorijski sneg" za Evropu. Stvarnost je znatno složenija.

Sezonski modeli ne mogu unapred reći gde će se tačno nalaziti ciklon u januaru niti da li će padati sneg u određenom gradu. Oni mogu da ukažu na velike klimatske trendove i verovatnoće, ali ne i na tačnu prognozu za određeni događaj. Trenutni modeli ne pokazuju jedinstvenu sliku za celu Evropu. Ono što se čini izvesnim jeste zima sa intenzivnom dinamikom i velikim razlikama od regije do regije.

Arktik se zagreva rekordnom brzinom: Temperature prelazile 35 stepeni, naučnici zabrinuti

Analize pokazuju da će zima biti prepuna kontrasta između zapadne, centralne i istočne Evrope. Evropski kontinent verovatno neće biti ujedinjen u ledu. Umesto toga, gledaćemo stalno premeštanje vazdušnih masa između Atlantika, Arktika i kontinentalne Evrope.

Za jugoistočnu Evropu od ključnog je značaja i stanje Sredozemnog mora. Posle izuzetno toplog leta, more je akumuliralo ogromnu količinu toplote. Kada se hladnije vazdušne mase sudare sa veoma toplim morem, dostupna energija za stvaranje snažnih oluja značajno raste.

Ovo može rezultirati obilnim padavinama i grmljavinskim olujama, posebno tokom jesenjeg prelaznog perioda. Jesen bi na Balkanu mogla biti veoma turbulentna, donoseći povećan rizik od poplava, pre nego što prava zima uopšte pokaže svoje zube.

Najveća enigma: Decembar i januar

Najvažniji detalji počeće da se razjašnjavaju kako se budemo približavali decembru. Tada će biti jasno da li polarni vrtlog ostaje kompaktan ili puca, i kako se postavlja mlazna struja iznad Evrope.

Ukoliko se poklope snažan El Ninjo, poremećaj polarne cirkulacije i povoljan pritisak na Atlantiku, šanse za snažne udare zime i sneg na Balkanu rastu. Očekuju nas drastične smene vremena: od jakih kiša i oluja, do naglih zahlađenja, olujnih severnih vetrova i obilnih snežnih padavina.

Zima 2026/2027. još uvek nije "zapisana", ali jedno je sigurno: biće sve samo ne dosadna. Pitanje nije da li će padati sneg, već da li će atmosfera širom otvoriti vrata severnim vetrovima ka Balkanu. Ako se to dogodi, čeka nas izuzetno dinamičan, a možda i veoma težak zimski period, prenosi Euronews.

U septembar ulazimo s visokim temperaturama: Evo gde su danas mogući pljuskovi

U pustinji Atakama u Čileu iznenada pao sneg: NASA objavila kako je došlo do tog fenomena