"Glečer sudnjeg dana" topi se brže nego što su naučnici predvideli

Kolaps takozvanog "glečera sudnjeg dana" mogao da dovede do katastrofalnog skoka nivoa mora. Upravo zbog toga što se on ubrzano topi, naučnici su pokušali da rekonstruišu njegovu prošlost i otkrili su zašto i otkad je počeo taj proces, piše CNN.

Tvejtsov glečer na Zapadnom Antarktiku je najširi glečer na svetu i otprilike je veličine Floride. Naučnici znaju da on gubi led ubrzanim tempom od sedamdesetih godina, ali kako su satelitski podaci stari svega nekoliko decenija, nisu znali kada je topljenje počelo.

Grenlandski glečeri tope se pet puta brže nego pre 20 godina

Konačno su dobili odgovor na to pitanje, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Analizom morskog sedimenta izvučenog sa dna okeana, naučnici su otkrili da je glečer počeo da se topi još četrdesetih godina prošlog veka, verovatno zbog veoma jakog El Ninjo efekta. Od tada glečer ne može da se oporavi, a razlog za to je možda i sve veći uticaj klimatskih promena za koje je kriv čovek, navodi se u studiji.

Njegovo topljenje bi podiglo nivo mora za tri metra

Sve što se bude dešavalo sa Tvejtsovim glečerom imaće globalne posledice. On je dosad doprineo globalnom skoku nivoa mora sa četiri odsto, ali njegov kolaps podigao bi nivo mora za više od 65 centimetara.

Osim toga, on ima vitalnu funkciju održavanja stabilnosti na ledenom pokrivaču Zapadnog Antarktika. Radi kao čep, piše CNN, pa bi njegov kolaps podrio stabilnost ledenog pokrivača, čije topljenje bi podiglo nivo mora za tri metra, što bi dovelo do katastrofalnih poplava u celom svetu.

Istraživanje je otkrilo ponašanje glečera u poslednjih skoro 12.000 godina. Zahvaljujući tim informacijama naučnici veruju da znaju zašto je počeo da se topi ubrzano.

Da li će švajcarski glečeri preživeti još jedno vrelo leto?

"To je pokrenuo ekstremni El Ninjo, koji se desio verovatno kada je glečer već bio u fazi topljenja. To je kao kada vas neko šutne kada ste već bolesni, posledice će biti mnogo jače i veće", rekla je Džulija Velner, profesor geologije Univerziteta u Hjustonu i jedna od autorki studije, prenosi Euronews Srbija.

Ted Skambos, glaciolog sa Univerziteta Kolorado u Boulderu, nije bio uključen u istraživanje, ali kaže da ono potvrđuje dosta toga što je poznato o Tvejtsovom glačeru.

"Sistem je bio blizu toga da postane nestabilan kada je došlo do jakog udara prirodnog fenomena. Dalji događaji zavise više od klimatskih promena i deo su šireg topljenja glečera", rekao je on za CNN.