Još dva vrela talasa pogodiće Srbiju: Stručnjaci za UNU o sparini i kako takvo vreme utiče na zdravlje

Ako ste makar deset minuta morali da provedete na suncu na zvaničnih 38 stepeni, onda vam je jasno da je u toku pik toplotnog talasa. Poslovica sa kojom smo odrastali "ko se sunca krije bolje da ga nije" jasno je, više ne važi.

Ono što se zvanično meri, po standardima Svetske meteorološke organizacije: iznad trave, na otvorenom prostoru, na dva metra visine u hladu, uslovi su potpuno drugačiji u gradu... Najmanje pet stepeni je toplije, ako ne i više, što znači da je moguće da se već ušlo u ono rizično za zdravlje.

Meteorolog UNE Ristić izmerio +55,5 u Beogradu: Pogledajte kolika je razlika u temperaturi u hladu i na betonu

U kojoj se to fazi solarnog ciklusa nalazi sunce i da li to pravi ove nesnosne vrućine, zašto su nam leta postala toliko preteća po zdravlje i kako će sa ovom klimom izgledati gradovi budućnosti? Odgovore na ova pitanja u emisiji „Popodne“ dali su nam meteorolog Ivan Ristić i jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i osnivača portala Ekstremna ekologija Dejan Lekić.

"Da biste se lepo osećalo na 35, 36 stepeni, vlaga mora da bude 15 odsto. Sa ovolikom vlažnošću, jako je sparno, mi se dosta znojimo i taj znoj ne može da ispari. Ljudsko telo se hladi tako što znoj isparava i taj prelazak iz vodenog u gasovito stanje, u vodenu paru, ono dovodi do hlađenja. Nije dovoljno samo da nam stoji voda na koži, već mora da isparava. I kad dolazi do isparavanje onda se hladi naše telo. Danas je najveći problem to što je sparno i što nema izlučivanja i ne možemo da se hladimo. Ovaj pesak je smanjio to direktno sunčevo zračenje. To je ono što nam je izgledalo kao naoblačenje, a to je bila zavesa od peska. Kao filter i taj pesak smanjuje sunčevo zračenje, temperatura bi bila 38 stepeni. Taj efektvni osećaj koji imamo je 40, 41 stepen" kaže Ristić.

Reklo bi se da samo slušamo upozorenja i najave meteorologa, ali ne i ekologa, a zapravo ekolozi govore o uzrocima ovako visokih temperatura.

"Ako pogledate jednu činjenicu, da se poglavlje iz pregovora za pristupanje Evropskoj uniji ne zove Zaštita životne sredine već se zove Zaštita životne sredine i klimatske promene. To govori o značaju koji se ovoj temi daje na nivou razvijenih zemalja. Pretpostavlja  se da država članica EU i buduća članica mora da ulaže napore, kako bi se prilagodila izmenama klime koje su sada evidentne. Kod nas te pripreme za promenu klime ostaju najčešće na papiru, kao i u mnogim drugim stvarima. Iako je donet Zakon o klimatskim promenama, iako je donet program mera za prilagođavanje klimatskim promenama do 2030. To su sve zvanična dokumenta Vlade, mi ne vidimo da se tu nešto dešava. Potrebne su investicije, potreban je fokus, potrebnio su ljudi i potrebno je preduzeti nešto", ističe Lekić i dodaje:

"Ovo su ekstremni vremenski uslovi. Ljudi osećaju anksioznost, ljudi sa hroničnim bolestima loše se osećaju. Ovo što smo čuli o pesku iz Sahare, takve pojave su češće nego pre nekoliko godina, što je takođe posledica delimično klimatskih promena. Tu ima čitav niz aspekata koji utiču na zdravlje ljudi. A zaštita životne sredine kao tema ima jedan osnovni cilj, a to je da zaštiti zdravlje stanovništva i zdravlje prirode oko nas. Sve ono što je vezano za klimatske promene je povezano sa zaštitom životne sredine", objašnjava Lekić.

Koliko još toplotnih talasa možemo da očekujemo?

"Od prošlog maja do ovog maja imamo godinu dana koje su natoplije na planeti Zemlji, od kad se vrši merenje. Mi imamo godinu dana u nizu i što je još važnije za nas, najviše je porasla temperatura od te normale za 2, 5 stepena, baš Balkan. Naš region je najtopliju u svetu. Inače rekorder je Bosna i Hercegovina, desio se ovaj požar na delokovodu, baš zbog te vlage i zato je nestala struja u celom regionu. Srbija je na sedmom mestu, ali na Balkanu se najviše oseća ta promena. Kada sam se ja rodio bio je jedan toplotni talas tokom leta, a sada imamo oko četiri toplotna talasa. Ove godine nismo imali ni zimu, zima je trajala dva meseca. Došao je taj toplotni talas krajem januara, u januaru su bile temperature u Španiji preko 30 stepeni, to isto nije normalno“, objašnjava Ristić i dodaje:

„Desilo se nešto što je bilo predviđeno za 2100. godinu, da zima traje samo dva meseca. Sledeći toplotni talas očekujemo 16. jula i oko 24. jula ponovo ćemo imati te temperature preko 40 stepeni. Iz pustinjske idemo sad u prašumsku klimu, sa puno pljuskova, kiše. Temperatura će se unormaliti, ali biće sparno tako da nećemo osetiti boljitke. Kad je kiša i sparno, to isto nije dobar osećaj", podseća meteorolog Ivan Ristić. 

"Batut" izdao hitno upozorenje: U riziku pet kategorija stanovništva - kako izbeći toplotni stres