Kako nastaje vetar?

Površina Zemlje se zbog nagnutosti svoje ose rotacije neujednačeno zagreva. Istom brzinom se, takođe, ne zagrevaju ni brda, mora, reke ili livade.

Upravo zbog tih razlika u temperaturi dolazi i do svih kretanja u atmosferi. A razlike u temperaturi dovode i do razlika u pritisku.

Žalost epskih razmera: I klimatske promene prete da dignu cene kakaoa i čokolade u nebesa

Katastrofalne prognoze: Do kraja veka alpski glečeri mogli bi da izgube više od 80% svoje mase

Vetar predstavlja strujanje vazduha između dva predela sa različitim pritiscima. Kao što voda teče od višeg ka nižem mestu, isto tako i vazduh struji od mesta višeg ka mestu nižeg pritiska.

Tlo se po sunčanom danu brže zagreva od mora. Topliji vazduh se - kao lakši - podiže, a hladan se iznad mora spušta. Pošto je hladan vazduh teži, tu je pritisak visok, zbog čega vetar počinje da duva od mora ka tlu.

Kada ne postoje instrumenti pomoću kojih se brzina vetra meri i izražava u metrima u sekundi, kilometrima na čas ili čvorovima onda se ona procenjuje po tzv. Boforovoj skali.

Boforova skala omogućava opisivanje brzine vetra na osnovu posmatranja uslova u prirodi. Ona ima 13 stepeni (od 0 do 12), gde 0 predstavlja potpuno mirno vreme, a 12 najjači mogući vetar.

Solarne farme osvajaju svet: Malo ko bi očekivao da se ispod panela nalaze ovi objekti

Ne piše nam se dobro: Meteorološkinja za UNU objašnjava kako zagrevanje svetskih mora utiče na planetu