Kakva će biti brana koja štiti Islanđane od lave: Za tri godine pet erupcija, nešto mora da se uradi

Sredinom decembra eruptirao je vulkan na Islandu, a mesec dana kasnije ozbiljna erupcija ugrozila je ribarski grad Grindavik. Možda vam deluje da se to često dešava, međutim vulkani na jugozapadu Islanda nisu aktivni više od osam vekova.

Poslednji put lava je ugrozila neko naseljeno mesto pre 50 godina. Zato su Islanđani odlučili da urade sve što mogu da se odbrane.

Brana veličine trospratne zgrade, čiji je cilj da zaštiti pre svega elektranu i domove od lave, gradi se danonoćno još od novembra. Šest vulkanskih sistema, koji će biti aktivni narednih 300 godina, prostiru se ispod poluostrva Rejkjanes na jugozapadu Islanda, gde živi 30.000 ljudi.

Tamo je zabeleženo čak pet erupcija od 2021. Stručnjaci su zaključili da ne treba da pokušavaju da zaustave lavu, već da je preusmere.

„Napravili smo barijere koje bi trebalo da skrenu tok lave, ako dođe u to područje, dalje od elektrane. U erupciji koju smo imali 14. januara, nasip oko grada Grindavik, uspeo je da preusmeri lavu. Problem su ipak bile pukotine u brani, pa je deo lave oštetio kuće“, objašnjava šef islandske civilne zaštite i upravljanja vanrednim situacijama Vidir Rejnison.

Visok kao trospratnica: Island gradi nasip kako bi se zaštitio od vulkanske lave

U Grindaviku, gde se nalazi jedna od ključnih islandskih ribarskih luka, skoro 4.000 stanovnika je evakuisano pre nedavne erupcije.

„Pojedini ljudi se nikada neće vratiti, uključujući i moje roditelje. Upravo su kupili kuću negde drugde. Ima i onih koji se vraćaju. Veoma je naporno, jer ovo traje već četiri godine. Prvo smo imali zemljotrese, pa onda i prve erupcije. Sada za skoro tri godine, čak pet erupcija. Pritom su poslednje dve bile veoma blizu grada. Pitamo se kada i gde će ponovo lava da izbije?“, pita se stanovnica Grindavika Kristin Marija Birgisdotir.

Island u borbi sa aktivnim vulkanom: U Grindaviku se zapalile se kuće posle izlivanja lave

Islanđani uče na prethodnom iskustvu i prave još bolji štit. Najveće barijere su široke oko 40 metara, visoke između osam i deset metara.

Postavljaju vodovodne instalacije dublje u zemlju, a strujne kablove podižu na veće visine kako bi ih zaštitili. Island se inače, nalazi između evroazijske i američke tektonske ploče, dve najveće na svetu, i ima 33 aktivna vulkanska sistema.