Klime kakvu pamtimo više nema: Srpski naučnici još pre 16 godina predvideli današnje klimatske ekstreme
Promene navika i ponašanja neće više biti izbor, već uslov našeg opstanka
Autor: Srđan Ristić
02.08.2026. 21:57
Podeli:
Ono o čemu su naši naučnici upozoravali pre tačno 16 godina, danas nam se dešava pred očima. Najnovija osmatranja potvrdila su da su klimatski modeli, izrađeni u Srbiji još 2010. godine bili izuzetno precizni.
Temperatura u našoj zemlji već je porasla za jedan stepen, vegetacioni period biljaka je produžen, a poljoprivreda trpi sve veći toplotni stres.
Letnje suše, prolećni mraz koji uništava voćnjake i agresivne oluje sa gradom - izveštaji sa terena poslednjih godina sve više liče na klimatsku apokalipsu.
Međutim, za našu naučnu zajednicu ovo nije iznenađenje. Nova merenja i analize potvrdile su da su klimatski modeli beogradskih naučnika napravljeni pre 16 godina bili tačni u detalj.
"Osnovna stvar koju smo predvideli jeste da će temperatura nastaviti da raste. Moji radovi su se bavili time kako će temperatura da se menja u Srbiji i pokazalo se da je to bilo ispravno, da je procena porasta temperatura koju smo osmotrili poslednjih pet godina vrlo slična onome što je bio rezultat istraživanja pre 15 godina", rekao je za UNU klimatolog Instituta za meteorologiju u Beogradu Vladimir Đurđević.
Pored samog porasta žive na termometru, tačno su procenjeni i ključni parametri za agrar. Vegetacioni period produžio se za gotovo osam dana, toplotne jedinice koje biljke primaju drastično su porasle, dok se granica pogodna za gajenje vinove loze pomerila ka višim planinskim predelima.
"Taj rizik od mraza zbog ranijeg kretanja vegetacije usled učestalijih toplotnih talasa je bio jedan od najvećih rizika koji je prepoznat pre više od 15 godina i danas se ostvaruje i rašće u budućnosti. Što se tiče povećanja rizika od grada ovim rizikom najviše su bila pogođene centralna i zapadna Srbija, međutim projekcije pokazuju da će se širiti taj rizik" objašnjava za UNU meteorolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković Vimić.
Podaci pokazuju da su ratarske kulture poput kukuruza i soje pod najvećim udarom, dok se pšenica pokazala otpornijom. Međutim, ključno pitanje za domaću privredu jeste - šta nas čeka u decenijama koje dolaze?
Odgovor nauke je jasan: klime kakvu pamtimo iz prošlog veka više nema, a sadašnji ekstremi postaće naša nova svakodnevica.
"Sve ovo što vidimo sada kao ekstreme postaće srednje vrednosti, nešto očekivano, a budući ekstremi biće jači nego danas. Bukvalno sve što smo videli poslednjih par godina - suše, intenzivne padavine, poplave, razni neuobičajeni obrasci - vreme je postalo nepredvidivije", ističe Vladimir Đurđević.
"Zna se dobro za period 41-60 tu ne postoji velika izvesnost, ona postoji u drugoj polovini veka i ona zavisi najviše od čovekovih emisija gasova sa efektom staklene bašte", navodi Ana Vuković Vimić.
Stručnjaci upozoravaju da se može očekivati dodatno zagrevanje u regionu i više od jednog stepena ako sadašnjim tempom budemo nastavili da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu. Zato promene navika i ponašanja neće više biti izbor, već uslov našeg opstanka.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
