Meteorolog otkriva da li nas čeka još snega i ledenih dana

Nakon prave zimske idile stižu nešto više temperature. Sreda će ove nedelje, sa temperaturama i do 10 stepeni, biti najtopliji dan.

U četvrtak će doći do daljneg povećanja temperature, a onda za vikend nas očekuje pad. Padaće sneg, ali se ne očekuje formiranje debelog ledenog pokrivača, prognoze su meteorologa Nedeljka Todorovića.

"Do četvrtka 2. februara, doći će do povećanja temperature. U sredu, 1. februara, očekuje se i maksimalna temperatura od deset stepeni. Ali već sutra, 31. januara, dogodiće se oblačnost koja će samo ponegde, lokalno donosila kratkotrajnu kišu, eventualno u noćnim i jutarnjim časovima kratkotrajni sneg. Može da se desi da u nekim mestima i ne bude padavina. U petak i u subotu se očekuje pad temperature, tako da bi maksimalne dnevne vrednosti bile od jedan do četiri stepena", kaže  Todorović.

On kaže da je mala verovatnoća da dođe do "ledenog dana" i da ono malo snega što bude palo, neće se zadržati na tlu.

"Mala je verovatnoća da bude ledeni dan. U jutarnjim satima je mogući minus od dva do tri stepena, ali to nije velika hladnoća. Čak i ono malo snega što bude palo ne treba da se zadrži na tlu. Tako da ne možemo da računamo na ozbiljan snežni pokrivač", dodaje.

Kako kaže, na visinama od 1.000 metara, snežni pokrivač je debljine od deset do dvadeset centimetara. Na visinama iznad 1500 metara, od četrdeset do sedamdeset centimetara. Tako da je to pogodno za skijaše i ima dovoljno snega u svim skijaškim centrima.

Meteorolog otkriva i da zapravo u poslednjoj deceniji ne beležimo trend porasta temperature.

"Poslednjih tridesetak godina imamo topliju varijantu, uz napomenu da u poslednjih desetak godina, mislim na globalu, nema trend porasta temperature. Porast temperature se događao od sredine osamdesetih do sredine dvehiljaditih godina. Ti padovi i porasti se smenjuju iz decenije u deceniju. Tako da u Beogradu, za 135 godina za koliko postoje merni podaci, vidi se da je porast temperature stepen i po. Faktori toga su širenje gradova, vožnja automobila, veći broj asfaltiranih ulica, odnosno beton, i ostali faktori", pojašnjava Todorović.