Meteorolog Todorović razjasnio zašto imamo superćelijske oluje: Sledeće nedelje ponovo tropski talas u Srbiji

Očekuje se da će naredne sedmice biti veoma toplo sa maksimalnim temperaturama između 34 i 38 stepeni Celzijusa, izjavio je danas meteorolog Nedeljko Todorović.

On je za Tanjug rekao da se u prvom delu sedmice mogu očekivati kratkotrajniji, retki i slabiji pljuskovi u planinskim predelima, a od četvrtka i u drugim krajevima, a da bi manji pad temperature mogao da usledi oko 14. i 15. jula. 

UNA pita: Da li su superćelijske oluje postala naša svakodnevica?

Govoreći o nedavnim vremenskim nepogodama koje su pogodile Srbiju, Todorović kaže da se mnogo nestručnih tumačenja pojavljuje u vezi sa letnjim oblacima koji prate nepogode i ukazuje da su oni lokalnog karaktera i nestanu za desetak, 15 minuta.

"Oni se, u zavisnosti od nestabilnosti atmosfere, prostornih razmera i trajanja takvih oblaka, dele na jednu ćeliju cirkulacije, pa je najprostiji jedan oblak sa slabijim pljuskom. Osim njega, postoji i sistem tih oblaka, pa možemo da ih nazovemo višećelijskim i postoji i najjača varijanta koju zovemo superćelijskom. Nju karakterišu intenzivni pljuskovi i životni vek od nekoliko sati, pa čak i do dan-dva taj oblak može da se održava", objasnio je Todorović. 

Dodao je da sve zavisi od situacije u atmosferi, od parametara koji podržavaju tu vrstu oblačnosti, ali da se nažalost, zbog neodgovorne priče od prošlog leta, od ljudi koji nisu školovani meteorolozi, u javnosti forsiraju razni pojmovi, pa je na kraju ispalo da je svaka nepogoda superćelijska.

Prema njegovim rečima, ispravnije je govoriti da su to letnje nepogode, od kojih su neke jake, neke slabije, kratkotrajne ili dugotrajne, lokalnog karaktera.

Odgovarajući na pitanje šta je prouzrokovalo nevreme koje je sredinom sedmice pogodilo našu zemlju, rekao je da svaka priča o tome počinje od Sunca. 

"Ono diktira sva vremenska događanja na zemlji. Već je klasična priča da kada na naše područje sa Atlantika dolazi ciklon, kao oblast niskog pritiska, onda u toj oblasti postoji granična zona između toplog i hladnog vazduha koja se zove hladni front. On se premešta sa Atlantika uobičajeno preko zapadne i srednje Evrope i dolazi u naše područje. Pri takvoj situaciji, kada hladni vazduh potiskuje topli, u letnjim uslovima dolazi do velike nestabilnosti i javljaju se nepogode lokalnog karaktera", naveo je Todorović.

Istakao je da je nevreme koje je nedavno pogodilo Srbiju jednostavno karakteristično za ovo doba godine, pošto prve grmljavine počinju krajem aprila, a oblaci sa nepogodama jačaju u maju, a pogotovo u junu i julu.

"Analiza je pokazala da je učestalost tih grmljavina najveća krajem druge polovine juna i prve polovine jula. Ova godina je maltene školski primer za to. Već u avgustu učestalost opada, što se ne može reći i za jačinu, ali učestalost svakako opada krajem avgusta i smanjuje se u septembru", naveo je on.

Dodao je da naša umereno kontinentalna klima podrazumeva upravo u toplom delu godine, sa naglaskom na jun, jul i deo avgusta, upravo takve nepogode lokalnog karaktera.

Kad je nevreme prvo zakaže kanalizacioni sistem: UNA pita - zašto nam kiša stvara toliko problema i gde je rešenje