More provrelo, toplota prodire u dubinu: Zabeleženi rekordni podaci na Jadranu, stručnjaci zabrinuti zbog jedne pojave

Jul ove godine je u mediteranskom regionu bio najtopliji u poslednje 33 godine, sa prosečnom temperaturom mora od 27,7 stepeni, saopštio je konzorcijum Lamma-CNR.

Kako se navodi 79 odsto Mediterana iskusilo je "jak" ili jači morski toplotni talas tokom najmanje jednog dana, prenosi agencija AdnKronos.

Leto se ne predaje: Meteorolog Ristić najavio novi toplotni talas, pa nagli skok u jesen

Da li nas čeka ekstremna zima? El Ninjo jača, a Balkan bi mogao da bude na udaru velikih vremenskih obrta

U saopštenju se objašnjava da ovogodišnji rekordni temperaturni rekord treba tumačiti u okviru izraženog osnovnog trenda, uključujući prirodnu varijabilnost, sa zagrevanjem od približno 0,7 stepeni svakih 10 godina. 

Proračuni Lamma-CNR zasnivaju se na podacima Kopernicus Marine i satelitskim podacima NOAA Centra za klimatske prognoze (Nacionalne uprave za okeane i atmosferu).

Međutim, dodaje se, do kraja avgusta slika je postala složenija: bilten Mercator Ocean od 29. avgusta govori o opadanju nivoa mora između Gibraltara i Balearskih ostrva, stabilnijim uslovima u drugim područjima i novim ozbiljnim klasterima u blizini Sicilijanskog moreuza i Jadranskog mora. 

"Zato je ispravno govoriti o značajnoj akumulaciji toplote i još uvek značajnim anomalijama, ali ne i o jednoliko ključajućem Mediteranu", navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da je 22. avgusta, dnevna ekstrapolarna globalna temperatura površine okeana dostigla je 21,10 stepeni, što je najviša temperatura u seriji Era5 od 1979. godine.

Pojašnjava se da toplota nije ograničena samo na površinu mora, već i na podatke o dubini, pa tako početna analiza za Ligursko more pokazuje, u poređenju sa julom 1993-2016, prosečnu anomaliju od približno +1,7 stepeni u sloju između 0 i 70 metara, što je i dalje blizu +0,8 stepeni na 70 metara.

Konzorcijum objašnjava da "termalna anomalija mora može da oslobodi više toplote i vodene pare u niže slojeve atmosfere, posebno kada vetar i kontrast vazduha i mora pogoduju razmeni, povećavajući vlažnost i dostupnu energiju.

"Ali to nije dovoljno da automatski generiše brojnije, stacionarne ili ponavljajuće grmljavinske oluje ili da lokalizuje jaku oluju: da bi se stvorili grmljavinski oblaci, potrebna je atmosferska konfiguracija sposobna za podizanje vazduha putem konvekcije, konvergencije vetra, transporta vlage, nestabilnosti i interakcije s planinama. Međutim, more može da pojačati ove epizode", zuaključuje se u saopštenju.

Španija imala najtoplije i najsmrtonosnije leto u istoriji: Više od 5.000 ljudi umrlo od posledica vrućine

Presušuju reke i ribnjaci, ribe se bore za opstanak: Kakve su posledice ekstremne suše u Evropi?