Najugroženija Italija: Ekstremno visoke temperature oborile sve rekorde

Prve tri sedmice jula 2023. bile su globalno najtoplije tri sedmice otkako se meri vreme. 

U letnjim mesecima ove godine, dvostruko više ljudi u Nemačkoj bilo je izloženo temperaturama višim od 35 stepeni i višim od proseka od 1980. do 1999. 

Od evropske populacije na najgorem udaru vreline bila je Italija, pokazalo je upravo objavljeno istraživanje Instituta tehnologije u Karlsrueu (KIT), u Nemačkoj, preneo je ScienceDaily.

Tokom leta 2023, koje i dalje traje, nekoliko vrelih perioda različite dužine i intenziteta dogodilo se istovremeno u različitim regionima severne hemisfere, navedeno je u studiji "Istraživanje globalnog toplotnog talasa u 2023."

U nekim delovima oboreni su svi dosadašnji rekordi u vrućini, dok su u drugima postavljeni dnevni ili mesečni rekordi. 

U junu 2023. globalna temperatura površine okeana bila je veća nego u bilo kom trenutku otkako se meri vreme. 

Što se tiče površine Zemlje, uključujući i kopno, jun je bio najtopliji mesec od 1850. 

Na globalnom nivou, prve tri sedmice jula 2023. bile su najtoplije tri sedmice otkako se meri temperatura, navodi se u studiji. 

Dnevni rekordi, globalna temperatura od 17,08 stepeni dostignuta je 6. jula, dok je 17,07 stepeni bila 5. i 7. jula. 

Osim toga, ekstremne temperature dostigle su sve rekorde, mada se još čeka potvrda i Svetska meteorološka organizacija, a posebno u zemljama Mediterana, uključujući tu i Severnu Afriku i Bliski istok. 

Rekordne temperature zabeležene su i u SAD, Kanadi i Kini.

"Za velike temperaturne anomalije da se razviju tokom dužeg perioda, da traju duže, potreban je poseban obrazac. Raspored pritiska u srednjoj troposferi na visini od 5,5 kilometara igra veliku ulogu u tome, a utiču i na protok vazduha na velikim visinama. U julu 2023. izuzetno visok pritisak preovlađivao je u svim regionima pogođenim visokim temperaturama. Tu su zagrevanju značajno doprinele vazdušne mase koje su se spuštale", rekao je dr Andreas Šafer, istraživač Centra za menadžment katastrofe i smanjenja rizika KIT.

Istraživači su proučavali i izloženost populacije vrelini. 

U Nemačkoj je oko 7 miliona ljudi bilo izloženo temperaturama višim od 25 stepeni. 

To je oko 40 odsto više nego u periodu od 1980. do 1999. Broj ljudi izloženih visokim temperaturama višim od 35 stepeni je dupliran na oko 206.000. 

U poređenju sa prethodnim decenijama, izloženost visokim temperaturama tokom letnjih meseci značajno je viši u Italiji, Grčkoj, Španiji, SAD, Kini i Indiji.

U Evropi, najviše pati Italija. 

Tu su izmereni novi rekordi sa temperaturama višim od 40 stepeni. 

Sa samo 4.000 ljudi izloženih visokim temperaturama od 1980. do 1999. taj broj je sada 127.000. 

Da bismo se izborili sa negativnim uticajem ekstremo visokih temperatura na ljudsko zdravlje, državne institucije usvojile su akcione planove i sprovode različite strategije, među kojima je postavljanje javnih česmi i sistema za raspršivanje.