Naučnici zabrinuti: Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta

U najsevernijoj istraživačkoj stanici na svetu, na arktičkom arhipelagu, cele godine naučnici se utrkuju da prikupe podatke da bi razumeli kako se menja mesto koje se najbrže zagreva na Zemlji – i šta bi te promene mogle da znače za budućnost planete.

Naučnici koji su više od 40 godina, prikupljali meteorološke podatke, utvrdili su da se Arktik tokom vremena menjao i šta bi ostatak Arktika koji se sporije zagreva mogao očekivati s povećanjem temperature. Prikupljeni podaci takođe su od ključne važnosti za međunarodne klimatske sporazume i konvencije.

Spremajući se na udare vetra do 50 metara u sekundi, tim naučnika, ranije ovog meseca, postavio je kamp na glečeru. Planirali su da izbuše 125 metara u ledu, nadajući se da će prikupiti dva ledena jezgra za proučavanje sadržaja atmosfere još pre 300 godina – što je deo globalnog napora neprofitne Fondacije Ajs Memori da usled opasnosti da nestanu, prikupi i sačuva ledena jezgra sa glečera.

„Moramo da bušimo sada jer možda nećemo imati vremena u budućnosti da to uradimo ponovo“, rekao je vođa ekspedicije Andrea Spolaor, geohemičar iz italijanskog Nacionalnog saveta za istraživanje.

Ovo mesto na glečeru izabrano je zbog njegove visoke nadmorske visine, od čak 1.100 metara, gde je okolni vazduh hladniji.

Bili su šokirani kada je bušilica, na samo 25 metara dubine, iznenada probila u masivni bazen vode.

„Nismo očekivali tako ogroman tok vode koji izlazi iz glečera, a ovo je jasan znak onoga što se dešava u ovom regionu“, rekao je Spolar za Rojters.

Kada su naučnici poslednji put bušili na tom mestu 2005. godine, glečer je bio potpuno zamrznut. Arktik se zagreva oko četiri puta brže od ostatka sveta, temperature rastu još brže - do sedam puta više od globalnog proseka.

Polarni medvedi koji su ostali gladni, delom zahvaljujući gubitku arktičkog morskog leda, njihovih lovišta, sve se češće mogu videti kako lutaju u blizini istraživačke stanice.